Grčka u koju se ređe ide - Plaža na korak od olimpskih bogova (FOTO)

Verovatno da ne postoji to mesto na grčkoj obali u koju noga naših turista nije koraknula, ali na radost onih koji ne vole gužve, ili možda više vole na plažama da se druže sa drugim stranim turistima, postoje još neka letovališta i gradovi gde turisti iz Srbije i nisu tako česta pojava. I gde se generalno lakše nađe mir i odmor zaista to i bude. A jedno od njih smo otkrili u pokušaju da povežemo dobar vazduh – odnosno neku vazdušnu banju i lepu plažu. I našli smo je odmah ispod Olimpa, a da to nije ni Leptokarija, ni Katerini, ni Platamon, ni Olimpic beach i slično. Ali je tu negde, između.


Već od Nove godine potraga za smeštajem



Podrška Srbiji tokom bombardovanja

Potom, boravak u Litohoru može se obogatiti i malo drugačijim sadržajima – obilaskom istorijskih, prirodnih i kulturnih znamenitosti ovog kraja. A inače, baš gradić Litohoro je onomad, kad su po Srbiji padale NATO bombe, bio tema svetskih medija. Naime, na obližnjoj plaži Grica, stanovništvo gradića se sukobilo sa NATO vojskom koja se tu iskrcala, čime je pružilo moralnu podršku srpskom narodu. Ako ništa, eto iz patriotskih razloga možete turizmom da se odužite ovom narodu.
Ovaj revolucionarni duh tamošnjih žitelja poznat je i u njihovoj ranijoj istoriji. S obzirom na to da je Litohoro bio "kefalohori", odnosno glavno selo tokom turske okupacije, odavde je 1878. godine počela revolucija makedonskih Grka protiv Osmanlija. Takođe, Litohoro je bio utočište za Grke iz Male Azije nakon osvajanja Smirne 1922. godine, a meta nacista tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu, zbog sumnje da je u selu postojao pokret otpora. To je, takođe, bilo jedno od mesta gde su događaji pokrenuli grčki građanski rat.

Prvo pominjanje ovog mesta, inače, vezuje se za 16. vek, kada je Sveti Dionisije posetio ovo mesto. Što se tiče samog naziva mesta, postoji nekoliko objašnjenja. Najpopularnije je ono koje kaže da Litohoro znači "kamena zemlja", što zbog lokacije, što zbog kamena od kojeg su od samog početka građene kuće. Neki opet tumače da to znači "zemlja slobode", s obzirom na nesalomivi duh naroda ovog mesta kroz istoriju. A treći opet smatraju da je to "zemlja boginje Leto", majke boga Apolona i boginje Artemide. Postoji još jedno tumačenje - da je ovo "mesto molitvenika".


Prozirno more i okrepljući vazduh sa Olimpa


Gužve na samoj plaži takođe u vreme našeg boravka nije bilo, verovatno što i nije bio jek sezone, ali na nekoliko kilometara obale verujemo da se može naći neki kutak za sebe. U nekim delovima olimpske regije je poznato da u popodnevnim satima stignu i neki nanosi trave sa talasima, ali ovde toga ovog puta nije bilo.

Ovde su i cene bile pristojnije nego na Sitoniji, na primer. Kada je na Sitoniji frape na plaži bio oko 4, 4,5 EUR, ovde je bio 3.

Inače, u vreme našeg boravka bilo je nešto turista iz Srbije, ali ovaj deo obale je češći izbor zapadnoevropljana i Grka. U skladu sa tim, mnogi natpisi, meniji i sl. na plaži uglavnom su na engleskom/grčkom i konobari solidno vladaju engleskim, ali da znate da u gradiću Litohoro u lokalima obično postoji samo jedna osoba koja se bolje snalazi sa engleskim, a ostali koriste samo grčki. Tu i tamo koriste i nemački. Što se tiče natpisa na zdanjima poput crkava, muzeja, na javnoj administraciji, njih ćete moći da pročitate samo ako znate grčki. Za razliku od njih, jelovnici u gradu su, srećom, i na engleskom.


Vazdušna banja

Ali ono što ćete prvo primetiti kad dođete u sam grad, čim izađete iz automobila, jeste neopisivo svež vazduh. Onaj četinarski. Što bi se među onima koji pamte period stare Juge reklo – kao nekad na Hrvatskom primorju. A kad krenete u šetnju, shvatićete da to bogatstvo četinarskog mirisa potiče od ogromnog parka - Katunija (Municipal park Katounia).

Umeju da ugoste

Kad vam u šetnji zakrči stomak, predlažemo vam da malo zađete u sporedne uličice i da nađete neku od onih tradicionalnih taverni, a prepoznaćete ih ako ni po čemu drugom, onda po tome što je u njoj uve gužva i tu su uvek lokalci. Tamo smo već na naše "kalimera" od konobara dobili gratis flašu rashlađene vode sa Olimpa, a ubrzo i sve ostalo poručeno. Kao i u većini lokala u primorju, musaka, suvlaki i slični specijaliteti su neizbežni deo ponude, ali preporučujemo, ako niste dosad, da probate njihovu gemistu (punjena paprika i paradajz), koja se kod njih uglavnom ne priprema sa mesom. I opet je bila pravi praznik za nepca. A posle obroka stigao je i sladoled – gratis.
Obilazak centralne uličice i glavnog trga je nešto što se svakako preporučuje u Litohoru. Ovde nećete tako lako naići usput na one uobičajene grčke radnjice sa suvenirima. Njih ćete pre naći u sporednim uličicama, a u ovoj glavnoj ćete pre naći delove planinarske opreme, malo skuplje krpice i brendirane sportsko-planinarske radnje. Kad krenete dalje uzbrdo, uličice su sve uže, kaldrmisane i vode ka polaznoj stanici planinara. Tim uličicama možete da krenete i ka kapeli Proroka Ilije, odakle se Egej i poznata letovališta Pijerije vide kao na dlanu.


Ovde se i Zevs kupao

Takođe, iznad gradića je i čuveno Zevsovo kupatilo, do kojeg se stiže posle oko pola sata laganog hoda. Što leti i nije baš lagano, ali za neke rane sate ili u predvečerje može da bude dobar izbor. Ovde se, legende kažu, kupao i sam Zevs.

Takođe, u Litohoru, možete da posetite i etnološki muzej, kao i Crkvu Svetog Nikole. Nju nikako ne možete da promašite jer je u samom centru. Velika je šansa da ćete je videti samo spolja ako ne poranite jer je ova crkva, bar kad smo mi bili, bila otvorena samo tokom službe. Crkva je, inače, sagrađena još 1580. godine, a od tada je obnavljana tri puta - 1814, 1914. i 1992. godine. Oni koji su prisustvovali tamošnjoj liturgiji, kažu da je pevanje njihovog crkvenog hora pravi praznik za uši.
Još jedna od atrakcija koju odavde možete obići je drevni Dion, koji je udaljen devet kilometara. Ovo nekadašnje sveto mesto Makedonaca je mesto gde je Aleksandar Veliki prinosio žrtvu pre nego što je krenuo u osvajanje sveta. U tamošnjem Arheološkom parku se, inače, tokom avgusta održavaju brojne kulturne manifestacije.

U blizini Litohora je i tvrđava Platamon, jedan od najvažnijih vizantijskih spomenika, odakle se takođe pruža fenomenalan pogled.


Penjanje na Olimp suvišno je da pominjemo jer se mnogi tokom letovanja u to neće upustiti, a i oni iskusni planinari za te ekspedicije obično biraju hladnije dane. Što ne znači da tokom vašeg boravka nećete sretati grupice planinara. Njegov najviši vrh – Mitikas dosegnu samo retki i kondicioni spremni planinari jer se nalazi na čak 2.917 metara, a neznatno niži od njega su vrhovi Skolio, Stefani i Skala. Kažu da penjanje na Olimp traje dva dana, a postoje i lepo uređene staze i za one neiskusne, koji bi da prođu bar nekim delom ove mitske planine.


Kao što vidite, u ovom kraju ima svačega i za različite ukuse, a čak i ako Litohoro nije vaš izbor za boravak, već neko popularnije ili pristupačnije mesto u blizini plaže, ovde bar možete da svratite ili da napravite izlet do ovog gradića. S obzirom na to da se nalazi na svega 90 km ili sat vremena od Soluna, a od 15 do 30 km od Leptokarije, Nei Porija ili Paralije, nije daleko za jednodnevnu avanturu. I za jedan doživljaj drugačije Grčke, koja nije samo "božanstvena plaža sa tirkiznom vodom, belim kućama i plavim žaluzinama", koja je lepa, možda čak i lepša, i zimi i koju bogata prošlost, puna mitoloških priča, kao i prelepa priroda, čine sjajnom destinacijom za uživanje. Ako ništa drugo, nisu ovaj kraj slučajno izabrali za svoje obitalište i sami grčki bogovi, i to 12 njih...

Danijela Stanimirović-Gavrilov