Prijatna klima, čista voda i manja gužva neki su od razloga za izbor Plake Litohoro za letovanje (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov) Verovatno da ne postoji to mesto na grčkoj obali u koju noga naših turista nije koraknula, ali na radost onih koji ne vole gužve, ili možda više vole na plažama da se druže sa drugim stranim turistima, postoje još neka letovališta i gradovi gde turisti iz Srbije i nisu tako česta pojava. I gde se generalno lakše nađe mir i odmor zaista to i bude. A jedno od njih smo otkrili u pokušaju da povežemo dobar vazduh – odnosno neku vazdušnu banju i lepu plažu. I našli smo je odmah ispod Olimpa, a da to nije ni Leptokarija, ni Katerini, ni Platamon, ni Olimpic beach i slično. Ali je tu negde, između.
Reč je o mestu Litohoro, odnosno gradiću Litohoro ispod Olimpa, koji je početna stanica i česta baza planinara iz celog sveta koji odatle kreću u svoje ekspedicije, a ispod njega, na samoj obali je njegov priobalni deo, koji se zove Plaka. Mada ovaj deo, koji je i neka vrsta vikend naselja, domaćini često zovu Plaka Litohoro.
Već od Nove godine potraga za smeštajem
Time što je to zaista vikend naselje, ovde nećete tako lako naći veliku ponudu apartmana i studija. Najčešće su to ili hoteli – resorti, ili su manje vile u pozadini tih rizorta, čiji se smeštajni kapaciteti jako brzo prodaju, već u januaru, februaru. To važi za one najbolje locirane i najbolje ocenjene apartmane i hotele. U trenutku pisanja ovog teksta početkom juna, još se za jul moglo naći apartmana za dve-tri osobe, po ceni od oko 60.000 dinara za sedmodnevni najam, pa do i čak par stotina hiljada dinara. Oni koji vole još svežije noći i nije im važno da budu smešteni baš uz obalu, često potraže smeštaj i u samom gradiću Litohoro, koji je od obale udaljen oko 6, 7 km i onda se danju spuštaju na obalu. Veliki deo obale su zauzeli privatni hoteli i rizorti, ali ipak postoje i slobodni delovi obale za turiste, pa se i ovako može rešiti boravak u Litohoru.
Pogled na Olimp iz gradića koji je česta baza planinara iz celog sveta (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov) A šta je to zbog čega bi neko, od svih toliko popularnih letovališta, izabrao baš Litohoro, odnosno Plaku Litohoro. E pa ovo je, kao što rekosmo na početku, mesto gde ne može ni da se zamisli gužva poput one na Halkidikiju, Sitoniji ili nekim drugim, neostrvskim, a popularnim grčkim letovalištima. Takođe, ovde je klima prijatnija, a plaža je uređenija i voda jako čista, o čemu vam svedoče i ježevi na koje smo nailazili tokom boravka.
Dokaz čiste vode na ovom delu grčkog priobalja (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov) Podrška Srbiji tokom bombardovanjaPotom, boravak u Litohoru može se obogatiti i malo drugačijim sadržajima – obilaskom istorijskih, prirodnih i kulturnih znamenitosti ovog kraja. A inače, baš gradić Litohoro je onomad, kad su po Srbiji padale NATO bombe, bio tema svetskih medija. Naime, na obližnjoj plaži Grica, stanovništvo gradića se sukobilo sa NATO vojskom koja se tu iskrcala, čime je pružilo moralnu podršku srpskom narodu. Ako ništa, eto iz patriotskih razloga možete turizmom da se odužite ovom narodu.
Centar malenog gradića koji je pružio podršku Srbiji tokom NATO bombardovanja (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov)
Ovaj revolucionarni duh tamošnjih žitelja poznat je i u njihovoj ranijoj istoriji. S obzirom na to da je Litohoro bio "kefalohori", odnosno glavno selo tokom turske okupacije, odavde je 1878. godine počela revolucija makedonskih Grka protiv Osmanlija. Takođe, Litohoro je bio utočište za Grke iz Male Azije nakon osvajanja Smirne 1922. godine, a meta nacista tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu, zbog sumnje da je u selu postojao pokret otpora. To je, takođe, bilo jedno od mesta gde su događaji pokrenuli grčki građanski rat.
Prvo pominjanje ovog mesta, inače, vezuje se za 16. vek, kada je Sveti Dionisije posetio ovo mesto. Što se tiče samog naziva mesta, postoji nekoliko objašnjenja. Najpopularnije je ono koje kaže da Litohoro znači "kamena zemlja", što zbog lokacije, što zbog kamena od kojeg su od samog početka građene kuće. Neki opet tumače da to znači "zemlja slobode", s obzirom na nesalomivi duh naroda ovog mesta kroz istoriju. A treći opet smatraju da je to "zemlja boginje Leto", majke boga Apolona i boginje Artemide. Postoji još jedno tumačenje - da je ovo "mesto molitvenika".
Prozirno more i okrepljući vazduh sa OlimpaNo, šta god da je tačno, ovde ima svega navedenog, ali ono što na letovanju najviše zanima jeste kakva je tamo plaža. E pa takva je da bi se moglo reći da će zadovoljiti različite ukuse – u nekim delovima je zlatni pesak, što je u svakom slučaju investicija hotela ispred kojih se nalazi, a u nekim je sitni šljunak. More je, što možete videti i na fotografijama, kristalno čisto, blago tirkizno. Voda je u vreme našeg boravka bila topla, a ono što nam je svakako prijalo je okrepljujući svež vazduh sa Olimpa.
Od peska do sitnijeg šljunka - da se svi ukusi zadovolje (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov) Gužve na samoj plaži takođe u vreme našeg boravka nije bilo, verovatno što i nije bio jek sezone, ali na nekoliko kilometara obale verujemo da se može naći neki kutak za sebe. U nekim delovima olimpske regije je poznato da u popodnevnim satima stignu i neki nanosi trave sa talasima, ali ovde toga ovog puta nije bilo.
Što se tiče ležaljki, u hotelu u kojem smo mi bili smešteni one su bile besplatne za goste hotela, a na slobodnim delovima plaže turisti su sami donosili svoj mobilijar po volji.
Ovde su i cene bile pristojnije nego na Sitoniji, na primer. Kada je na Sitoniji frape na plaži bio oko 4, 4,5 EUR, ovde je bio 3.
Inače, u vreme našeg boravka bilo je nešto turista iz Srbije, ali ovaj deo obale je češći izbor zapadnoevropljana i Grka. U skladu sa tim, mnogi natpisi, meniji i sl. na plaži uglavnom su na engleskom/grčkom i konobari solidno vladaju engleskim, ali da znate da u gradiću Litohoro u lokalima obično postoji samo jedna osoba koja se bolje snalazi sa engleskim, a ostali koriste samo grčki. Tu i tamo koriste i nemački. Što se tiče natpisa na zdanjima poput crkava, muzeja, na javnoj administraciji, njih ćete moći da pročitate samo ako znate grčki. Za razliku od njih, jelovnici u gradu su, srećom, i na engleskom.
Vazdušna banjaAli ono što ćete prvo primetiti kad dođete u sam grad, čim izađete iz automobila, jeste neopisivo svež vazduh. Onaj četinarski. Što bi se među onima koji pamte period stare Juge reklo – kao nekad na Hrvatskom primorju. A kad krenete u šetnju, shvatićete da to bogatstvo četinarskog mirisa potiče od ogromnog parka - Katunija (Municipal park Katounia).
Praznik za pluća u centralnom gradskom parku Katunija (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov) U okviru tog parka, vidi se pažljivo planiranog, sa nekoliko fontanica-vodopada, nalazi se i otvorena letnja pozornica, kao i ograđeni bazen, u koji se sliva voda od otopljenog snega sa Olimpa. Ovaj park je odlično mesto i za predah uz neku kafu "za poneti", sa sve pogledom na Olimp. Za one sa malom decom, na obodu parka je i dečje igralište i luna park sa kojekakvim mamipara aparatima, istina drugačijim od onih u često posećenim grčkim destinacijama.
Uzbrdo od parka, ka trgu Litohora, nalazi se i Pomorski muzej. Lokalci kažu da poseta ovom muzeju najbolje otkriva pravi identitet i istoriju Litohora. Litohoro je oduvek bilo pomorsko mesto i većina seljana su bili mornari, tako da se u muzeju mogu videti razni pomorski predmeti i alati - sidra, kompasi, hronometri, a najupečatljivi je, kažu, model torpednog čamca koji je 1912. godine potopio tursku lađu ispred Soluna. U muzeju se nalazi i spomen ploča svih Litohoraca koji su život izgubili u moru.
Poseta Pomorskom muzeju najbolje otkriva pravi identitet i istoriju Litohora (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov)
Umeju da ugosteKad vam u šetnji zakrči stomak, predlažemo vam da malo zađete u sporedne uličice i da nađete neku od onih tradicionalnih taverni, a prepoznaćete ih ako ni po čemu drugom, onda po tome što je u njoj uve gužva i tu su uvek lokalci. Tamo smo već na naše "kalimera" od konobara dobili gratis flašu rashlađene vode sa Olimpa, a ubrzo i sve ostalo poručeno. Kao i u većini lokala u primorju, musaka, suvlaki i slični specijaliteti su neizbežni deo ponude, ali preporučujemo, ako niste dosad, da probate njihovu gemistu (punjena paprika i paradajz), koja se kod njih uglavnom ne priprema sa mesom. I opet je bila pravi praznik za nepca. A posle obroka stigao je i sladoled – gratis.
Gratis voda pre, a sladoled posle ručka prijatan znak dobrodošlice (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov)
Obilazak centralne uličice i glavnog trga je nešto što se svakako preporučuje u Litohoru. Ovde nećete tako lako naići usput na one uobičajene grčke radnjice sa suvenirima. Njih ćete pre naći u sporednim uličicama, a u ovoj glavnoj ćete pre naći delove planinarske opreme, malo skuplje krpice i brendirane sportsko-planinarske radnje. Kad krenete dalje uzbrdo, uličice su sve uže, kaldrmisane i vode ka polaznoj stanici planinara. Tim uličicama možete da krenete i ka kapeli Proroka Ilije, odakle se Egej i poznata letovališta Pijerije vide kao na dlanu.
Ovde se i Zevs kupao Takođe, iznad gradića je i čuveno Zevsovo kupatilo, do kojeg se stiže posle oko pola sata laganog hoda. Što leti i nije baš lagano, ali za neke rane sate ili u predvečerje može da bude dobar izbor. Ovde se, legende kažu, kupao i sam Zevs.
Takođe, u Litohoru, možete da posetite i etnološki muzej, kao i Crkvu Svetog Nikole. Nju nikako ne možete da promašite jer je u samom centru. Velika je šansa da ćete je videti samo spolja ako ne poranite jer je ova crkva, bar kad smo mi bili, bila otvorena samo tokom službe. Crkva je, inače, sagrađena još 1580. godine, a od tada je obnavljana tri puta - 1814, 1914. i 1992. godine. Oni koji su prisustvovali tamošnjoj liturgiji, kažu da je pevanje njihovog crkvenog hora pravi praznik za uši.
Bogata istorija i još bogatija mitologija odlika je ovog kraja (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov) Još jedna od atrakcija koju odavde možete obići je drevni Dion, koji je udaljen devet kilometara. Ovo nekadašnje sveto mesto Makedonaca je mesto gde je Aleksandar Veliki prinosio žrtvu pre nego što je krenuo u osvajanje sveta. U tamošnjem Arheološkom parku se, inače, tokom avgusta održavaju brojne kulturne manifestacije.
U blizini Litohora je i tvrđava Platamon, jedan od najvažnijih vizantijskih spomenika, odakle se takođe pruža fenomenalan pogled.
Ekspedicija na Olimp – samo za iskusne
Penjanje na Olimp suvišno je da pominjemo jer se mnogi tokom letovanja u to neće upustiti, a i oni iskusni planinari za te ekspedicije obično biraju hladnije dane. Što ne znači da tokom vašeg boravka nećete sretati grupice planinara. Njegov najviši vrh – Mitikas dosegnu samo retki i kondicioni spremni planinari jer se nalazi na čak 2.917 metara, a neznatno niži od njega su vrhovi Skolio, Stefani i Skala. Kažu da penjanje na Olimp traje dva dana, a postoje i lepo uređene staze i za one neiskusne, koji bi da prođu bar nekim delom ove mitske planine.
Takođe, Olimp se od 1983. godine nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine, jer se na njemu nalazi značajan prirodni rezervat. Kažu da je na njemu zabeleženo više od 1.700 biljnih vrsta, od kojih su neke veoma retke.
Do vrha Olimpa stignu samo iskusni, ali u pogledu na njega iz parka Katunija mnogi uživaju (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov) Kao što vidite, u ovom kraju ima svačega i za različite ukuse, a čak i ako Litohoro nije vaš izbor za boravak, već neko popularnije ili pristupačnije mesto u blizini plaže, ovde bar možete da svratite ili da napravite izlet do ovog gradića. S obzirom na to da se nalazi na svega 90 km ili sat vremena od Soluna, a od 15 do 30 km od Leptokarije, Nei Porija ili Paralije, nije daleko za jednodnevnu avanturu. I za jedan doživljaj drugačije Grčke, koja nije samo "božanstvena plaža sa tirkiznom vodom, belim kućama i plavim žaluzinama", koja je lepa, možda čak i lepša, i zimi i koju bogata prošlost, puna mitoloških priča, kao i prelepa priroda, čine sjajnom destinacijom za uživanje. Ako ništa drugo, nisu ovaj kraj slučajno izabrali za svoje obitalište i sami grčki bogovi, i to 12 njih...
Danijela Stanimirović-Gavrilov