Za koga ćemo, koliko i kako proizvoditi kvalitetno goveđe meso?

Do pre tri i po decenije izvozili smo oko 30.000 tona najkvalitetnijeg mesa "bejbi bifa" u Grčku, Italiju i druge države. Danas nas na tim tržištima gotovo i nema. Statistika je zabeležila da smo lane imali samo 725.408 goveda, što je na istorijskom minimumu. Sa goveđim mesom nismo konkurentni ni količinski ni cenovno, čak ni kod naših nekada najvećih kupaca u državama u obližnjem susedstvu.

Otuda pitanje - kako je moguće da juneće meso, sa udaljenosti od 12.000 kilometara iz Južne Amerike, bude jeftinije nego ono proizvedeno u Evropi, pa i kod nas?

Prema rečima Čedomira Keca, predsednika Udruženja Agroprofit, od velikog je značaja što je naša država prepoznala važnost učešća u finansiranju obnavljanja genetike goveda mesnatih rasa uz podršku nauke. Još 2010. godine imali smo svega 457 krava mesnatih rasa, a sada 25.000 grla.

Međutim, postoji zabrinutost stočara u Srbiji, jer je prisutna velika degradacija simentalskog govečeta na tržištu mesa, posebno kod ozbiljnih kupaca, sa kojima smo svojevremeno uspešno sarađivali. Na osnovu izučavanja cena u većem broju država u svetu, ustanovljeno je da se sa našom proizvodnom cenom ne uklapamo u uslove, čak ni na tržištu Grčke, Italije i kod država Bliskog istoka. Među našim proizvođačima postoji pitanje - za koga ćemo, koliko i kako proizvoditi kvalitetno goveđe meso?

Sudeći po stanju na berzi mesa u Milanu, mi smo nemoćni. Tamo se prodaje meso ukrštenih rasa i ima veliku cenu, ali nigde nema prerađevina od simentalske rase. A Srbija ne može bez simentalca, ne zato što njega imamo najviše, odnosno 180–200 bikova već zato što je on obeležje srpskog stočarstva.

- I mi ćemo ići u ukrštanje rasa, ali smo zabrinuti za to šta će biti sa simentalcem. Zato nameravamo da preko Vlade pokrenemo da se resetuje taj deo Sporazuma koji se odnosi na stočarstvo, po istom osnovu kao što je Evropa slične aktivnosti pokrenula u nekim drugim oblastima tog dokumenta. Neophodni su nam saveznici da se to promeni. Nije logično da naš izvoz "milaneza" u Italiju ima 1,35 EUR opterećenja po kilogramu, samo zato što je iz Srbije, pa nismo konkurentni. Tražićemo da se vrati odnos prema mesu vrhunskog kvaliteta koje daju simentalac i mesnate rase koje smo uveli - kaže Keco.

Sve veći broj naših stočara opredeljuje se za tovno govedarstvo, pa je zatražena podrška češke ambasade u Beogradu, da se stupi u kontakt sa tamošnjim odgajivačima goveda simentalske rase, rekao je Miodrag Milanković, direktor Veterinarske stanice u Bujanovcu.

- Vrlo smo zadovoljni genetikom te rase, pa se nadamo uspešnoj saradnji kroz selekciju i prisustvo veterinara na svakom gazdinstvu, jer je zdravstvena zaštita životinja veoma važan segment u proizvodnji zdrave hrane za domaće i izvozno tržište. Želimo da preko prerađivačkih kapaciteta omogućimo našim stočarima pristojnu zaradu, posebno zahvaljujući rasama krava koje pozitivno utiču na kvalitet i ukus mesa goveda u našoj sredini, koji je bio prepoznatljiv u Italiji i na Bliskom istoku. Isključivo za potrebe restorana, ranije smo izvozili preko 2.500 tona "bejbi bifa" godišnje. Postojeći kvalitet i ukus goveđeg mesa efekat je postojanja 140 vrsta trava na našim pašnjacima. Podrška države za umatičenu kravu na marginalnom području juga Srbije je 44.000 dinara, a za bikove 18.000 dinara - kaže Milanković.

Veliku prednost čini i situacija da se mladi vraćaju ovčarstvu. Sa nekadašnjih 39.000 ovaca, broj tih grla je 2000. godine pao na 4.000 jedinki, zbog nedostatka klanice. Sada smo došli na broj do 15.000 ovaca.

- Ali mnogo toga zavisi od postojanja prerađivačkih kapaciteta. Svojevremeno smo u Bujanovcu imali klanicu koja, nažalost, ne radi od 2010. godine, pa gubimo 2.000 dinara subvencije po jagnjetu. Kada je postojao prerađivački kapacitet na našem području, klali smo 160.000 jagnjadi od aprila do juna i izvozili u Italiju i na Bliski istok. Sada je u toj klanici dovoljna investicija od milion evra da ona stane na noge, a tada bi vredela pet puta više. Mi smo samo 270 kilometara od Soluna i 800 od Istanbula, što predstavlja izuzetno povoljnu okolnost za izvoz - navodi Milanković.

Ni odgajivačima goveda u Češkoj nije lako. Poslednjih godina ta država intenzivno razvija svoju proizvodnju mesnatih rasa goveda. Do 2010. godine u matične knjige bilo je upisano 12, a sada imaju 25 vrsta mesnih rasa goveda, koje tovi oko 680 odgajivača. Njihova asocijacija stočara pruža usluge sa ciljem da se poveća produktivnost priplodnih grla i ekonomska isplativost.

Odgajivači goveda u Češkoj su svetao primer u Evropi po snažnom prilagođavanju potrebama za kvalitetnim rasama. Ali oni ne razumeju zašto je Evropska unija omogućila bescarinski izvoz automobila u Južnu Ameriku, a zauzvrat dozvoljava uvoz junećeg mesa za 30% jeftinije nego do sada, što stvara ozbiljne teškoće govedarima.