Da li zemlje CEE gube na kompetitivnosti, a sa njima i Srbija

Zemlje CEE pa i Srbija gube dosadašnje konkurentske prednosti u vidu nižih zarada u poređenju sa Zapadnom Evropom, usled rastućih troškova rada, piše portal Talas. Kako se tome prilagoditi – tako da plate nastave da rastu, ali takođe i investicije?


Rastu troškovi rada

Kada rastu zarade, to je super vest ako ste zaposleni. Ako ste poslodavac, verovatno baš i nije. Ako ste investitor koji razmišlja gde da otvori svoju novu fabriku, onda je to isto važan faktor koji morate imati u vidu. Jer nemate u vidu samo troškove plate danas, nego i plata za 10 ili 20 godina.

Zemlje Centralne i Istočne Evrope od 2015. počinju da gube konkurentnost u poređenju sa prosekom zemalja evrozone, pošto njihovi troškovi rada rastu značajno brže. Ovo je vidljivo i kod zemalja koje su usvojile zajedničku evropsku valutu (Slovenija, Slovačka, Hrvatska) ili imaju fiskni kurs prema evru (Bugarska, de facto Srbija) ali i kod zemalja koje su zadržale svoju nacionalnu valutu i vode nezavisnu monetarnu politiku od ECB-a u Frankfurtu (Poljska, Češka, Mađarska, Rumunija).

Iako je rast troškova rada vidljiv u svim zemljama, posebno se izdvajaju Srbija i Bugarska, te Poljska i Mađarska. Ovo može da ima posledice po strane investicije u ove zemlje, jer ih čini manje primamljivim investitorima.

Zemlje sa nacionalnom valutom mogu da neke od ovih problema reše depresijacijom svoje valute (čime bi proizvodnju i svojoj zemlji i izvoz učinili konkurentnijim, uz cenu nešto više inflacije i smanjenja kupovne moći). Mađarska forinta je depresirala oko 20% u odnosu na evro u zadnjih godinu dana, poljski zlot oko 7% a rumunska leja oko 9%. Sa druge strane, Srbija i Bugarska su rešile da se drže fiksnog kursa pa je nominalno on ostao isti, dok je su realno dinar i lev apresirali.


Još jedan udarac za nemačku industriju

Translociranje nemačke industrije nakon 1989. u zemlje Centralne i Istočne Evrope koje su nudile stručnu a mnogo jeftiniju radnu snagu nego kod kuće bio je važan faktor nemačkog industrijskog razvoja tokom prethodne tri decenije. Sada to više nije slučaj.

Nominalno, plate u ovim zemljama (uključujući i Srbiju) i dalje su znatno niže nego one u razvijenim zemljama Zapadne Evrope, ali kada u obzir uzmemo produktivnost privrede koja je u ovim zemljama mnogo niža onda dobijemo drugačiju sliku. Nakon energetskog udara zbog prestanka snabdevanja gasom iz Rusije i blago rečeno sulude energetske politike, te zabadanja noža u leđa SAD putem velikih subvencija za proizvodnju u Americi putem IRA, nemačka industrija nailazi na još jedan problem.


Gde smo tu mi?

Rast zarada je prirodan proces u skladu sa razvojem privrede. Međutim, u Srbiji poslednjih nekoliko godina dolazi do rasta zarada iznad rasta produktivnosti. To je posledica zatezanja na tržištu rada – iako je nezaposlenost i dalje visoka u evropskim okvirima (oko 9%, a još imamo i značajno nižu stopu aktivnosti na tržištu rada) kompanije u anketama počinju da prikazuju kao važan problem nedostatka kvalitetnih kadrova.

Ovo će imati posledice i po strane direktne investicije koje dolaze u Srbiju – a visok priliv SDI je kičma trenutnog modela ekonomskog rasta. Investicijama niskog tehnološkog intenziteta Srbija uskoro više neće biti primamljiva jer će biti preskupa za poslovanje.

Da bi uspeli da nastavimo da privlačimo SDI, moramo da se okrenemo ka investicijama sa srednjom i višom tehnologijom. To je nešto što zemlje CEE već uveliko rade iz istih razloga. Za to nije dovoljno samo promeniti malo politiku subvencionisanja investitora (na primer, da se subvencije okrenu od tekstilne ka drugim produktivnijim industrijama) već da se izmeni ekosistem, navodi Talas.

Važno je, dodaje se, srediti regulatorno poslovno okruženje – vladavina prava, kvalitet zakona i njihova jednaka primena u praksi, ubrzanje rada sudova i državne administracije, ali i promene u obrazovnom sistemu, od srednjih škola do fakulteta i aktivnih politika zapošljavanja. U suprotnom, možemo da dođemo u situaciju u kojoj će nas stare investicije niskog tehnološkog nivoa zaobići, a one srednjeg i visokog neće doći da ih zamene.

kompetitivnost zemlje CEE

konkurentska prednost

rast troškova rada

rast zarada

rast produktivnosti