Roboti preuzimaju trgovinu električnom energijom u Bugarskoj

Očekuje se da će sa nivoa od 50% transakcija Bugarske nezavisne energetske berze (BNEB) odrađenih u avgustu sa robotskim algoritmima, sledeće godine robotizacija transkacija dostići 70%, a za nekoliko godina 90%. Tome će doprineti kontinuirana povezanost tržišta električne energije u Evropskoj uniji i očekivani rast potrošnje električne energije.

Ponude za kupovinu i prodaju struje pristižu svake sekunde, ako ne i češće. Ekrani sa pozicijama koje stalno trepere do nivoa koje ljudsko oko ne može da prati, pa su čak i softveri instalirani da usporavaju operacije. Upravo tu robotski algoritmi dolaze u pomoć trgovcima. Tako je u avgustu više od 50% transakcija Bugarske nezavisne energetske berze (BNEB) zaključeno u segmentu "Unutar dnevno tržište".

Očekivanja Nikole Gabrovskog, direktora organizacione jedinice Razvoj poslovanja u BNEB-u, su da će sledeće godine robotizacija transakcija dostići 70%, a za nekoliko godina 90%. Tome će doprineti kontinuirana povezanost tržišta električne energije u Evropskoj uniji i očekivani rast potrošnje električne energije.

Međutim, u ostalim poslovima sa električnom energijom, trgovci još uvek odlučuju kako da reaguju na ponude. Razlog je što u segmentu "Dan unapred" ima dovoljno vremena za ljudske reakcije kao što su razmatranje, analiza i upoređivanje ponuda, dok toga nema kada je reč o "Unutar dnevnom tržištu". To vreme će se još više smanjiti, jer berza planira da skrati vreme za podnošenje predloga za prodaju struje za isti dan sa sadašnjih 60 na 30 minuta, kao što je to slučaj u nekim od zapadnoevropskih berzi.

Očekuje se da će se time poboljšati likvidnost količina koje se nude na prodaju, kupci će moći da približe električnu energiju vremenu koje im je potrebno, a to će donekle poboljšati i cene. Pored toga, balansne grupe elektrana i preduzeća moći će efikasno da očiste višak ili potraže nedostajući deo energije svojih članova po cenama koje neće stvarati stres za bilo koga od učesnika na tržištu električne energije.

To će doprineti stabilnijim cenama, što je dobro i za proizvođače i za potrošače, posebno imajući u vidu predstojeći prelazak na slobodno tržište domaćinstava od 2026. godine, rekao je Gabrovski povodom desetogodišnjice osnivanja BNEB-a. Kompanija, koja je prvo bila deo Bugarskog energetskog holdinga, ali je pod uticajem EK postala deo Bugarske berze, osnovana je 2014. godine, a pravi rad je počeo početkom 2016. godine.

Ukupno je iskorišćeno 232,2 teravat sata (TWh) od početka razmene, do avgusta 2024. Najveći obim - 136,1 TWh, čine transakcije u segmentu "Dan unapred", zatim bilateralni ugovori - za 72,6 TWh, značajno učešće ima i fjučers segment - 15,1 TWh, a najmanji je onaj unutar jednog dana, prema podacima kompanije koje je izneo Antoni Željazkov, šef odeljenja za tržišne operacije.

Državni proizvođači električne energije - NE Kozloduj, NEK i TE Marica Istok 2 - i dalje drže najveći udeo u snabdevanju, ali se njihovo učešće trenutno smanjuje na oko 50% zbog uvođenja obnovljivih izvora energije. Udeo države će pasti čak i sa skorom gašenjem elektrane na ugalj Marica istok 2.

Međutim, operater berze ne može da analizira po vrsti udela energije koji prolaze kroz njegovu platformu, kao ni koje količine su za uvoz ili izvoz, jer nisu uključeni samo proizvođači energije, već i trgovci, uključujući i inostrane.