Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Klimatske promene trajno narušile prehrambenu sigurnost
Komentari
Ilustracija (Foto: monticello/shutterstock.com)
Poljoprivreda je jedan od sektora najugroženijih klimatskim promenama, zbog čega su edukacija, promena svesti i podrška lokalnim proizvođačima neke od mera koje su preporučili stručnjaci na skupu "U susret KOP 29: Klimatska akcija u oblasti poljoprivrede", saopštio je Centar za unapređenje životne sredine, a prenosi Beta.
Učesnici su podsetili da je ovo leto bilo najtoplije u istoriji Srbije, da su oboreni rekordi u pogledu temperatura, kao i da 70 dana nije bilo padavina.
- Ovakva leta će u budućnosti u Srbiji predstavljati neku vrstu normale, to jest očekivanog događaja. Ekstremna leta će biti daleko ozbiljnija po pitanju ovih temperaturnih rekorda - rekao je profesor na Fizičkom fakultetu Vladimir Đurđević.
On je kazao da je i ova godina bila jedna od najsušnijih s obzirom na to da je od marta do avgusta bila ekstremna suša na 95, a možda čak i 99 odsto teritorije i dodao da se to može u potpunosti pripisati klimatskim promenama.
- U našoj zemlji analize pokazuju permanentan gubitak količine vode u podzemnim rezervoarima i taj gubitak može da se poveže s klimatskim promenama i povećanom učestalosti suša i to je trajni gubitak vode kao resursa za našu zemlju. Ne postoji plan niti mera prilagođavanja kojom možete da vratite vodu u te podzemne rezervoare -kazao je Đurđević.
Profesorka Poljoprivrednog fakulteta Zorica Ranković Vasić izjavila je da je prošla zima bila najtoplija od 1951. godine, bez padavina, zimskog mraza i snežnog pokrivača, što je katastrofalno za poljoprivredu, posebno ratare. Podsetila je da je posle takve zime usledio mraz na proleće, koji je napravio veliku štetu, a zatim kiše i oluje u periodu cvetanja i onda sušno vrelo leto.
- Sve je to uticalo na smanjenje prinosa i na ponudu i potražnju, i na kraju na visoke cene - rekla je prof. Ranković Vasić.
Ona je navela da poljoprivreda, prema podacima iz 2020, učestvuje u BDP-u sa visokih 7,5 odsto, od čega je 68 odsto biljna proizvodnja, a 32 odsto stočarstvo.
Saradnica Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) Dragana Tar ukazala je da u svetu ne postoji dovoljna prehrambena sigurnost. Ona je istakla da su ključni razlog za to konflikti, ali da se ekstremni vremenski uslovi i klimatske promene sada naglašeno pojavljuju kao razlog zašto neke države nemaju dovoljan pristup hrani.
Firme:
Fizički Fakultet Beograd
Poljoprivredni fakultet Beograd
Centar za unapređenje životne sredine Beograd
Tagovi:
Fizički fakultet u Beogradu
Poljoprivredni fakultet u BeograduCentar za unapređenje životne sredine
Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija
FAO
Vladimir Đurđević
Zorica Ranković Vasić
Dragana Tar
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.