Šansa Srbije da privuče investitore iz Indonezije - Možemo li i kako da sarađujemo sa zemljom koja ima 237 miliona stanovnika?

(Džakarta, glavni grad Indonezije)

Srbija bi uskoro mogla da postane jedna od najpoželjnijih destinacija za indonežanske investicije u regionu, kaže za "eKapiju" zamenik ministra trgovine Indonezije Dedi Saleh (Deddy Saleh).

Saleh, inače predvodi delegaciju Indonezije koja je posetila Srbiju kako bi se sastala sa srpskim kolegama na Poslovnom forumu. Delagacija, osim bankara, čine najviši predstavnici ministarstava trgovine, spoljnih poslova, privrede, poljoprivrede, investicionog biroa, komore, kao i najvećih proizvođača kafe, kakaoa, palminog ulja, prerađivači ribe i drugi.

Realno govoreći, sa Indonezijom sigurno ne možemo govoriti o robnoj razmeni na istom nivou. Jer ova, četvrta zemlja po veličini na planeti, ima oko 237 miliona stanovnika, dok u Srbiji živi nas jedva nešto malo više od 7 miliona.

Međutim, Indonežani su svesni našeg malog obima ekonomije, ali i dobrog geostrateškog položaja Srbije.

(Dedi Saleh)

- Saradnja naših zemalja se do sada odnosile na dobre političke i diplomatske odnose. Mi dolazimo da bi te odnose unapredili i na ekonomskom, investicionom polju. Svesni smo da je spoljnotrgovinska razmena naših zemalja prošle godine iznosila 6 mil USD. Međutim, potencijalno može da bude na nivou od 1% našeg BDP-a. To konkretno znači da možemo ostvariti čak i do 1 mlrd USD prometa – kaže u eksluzivnom razgovoru za "eKapiju" Dedi Saleh.

- Mi Srbiju ne posmatramo kao novo tržište, već kao deo regiona, kao srce investicionog razvoja u ovom delu Evrope – kaže naš sagovornik.

Saleh kaže da se ta država od 240 miliona stanovnika oslanja 60% na domaću privredu i da nije toliko zavisna od trgovinskih odnosa sa drugim zemljama. Indonezija je sa nominalnim ukupnim domaćim proizvodom BDP od 830 mlrd USD u 2011. bila 16. na svetu.

- Ponosni smo što se rast naše privrede velikim delom bazira na povećanju unutrašnje potrošnje - rekao je Saleh.

Indonezija je najveći proizvođač sirovog palminog ulja na svetu, a takođe proizvodi gumu, kakao, kafu i začine. U Srbiju Indonezija izvozi sirovu gumu, organsku hemiju, obuću, odeću, električne mašine, a iz Srbije uvozi obuću, odeću, optička pomagala i električnu opremu. Saleh je rekao i da su potrebna zajednička ulaganja radi zajedničke proizvodnje proizvoda za treća tržišta, a indonežanska vlada je spremna da podrži izgradnju regionalnih centara za svoje najznačajnije izvozne robe.

(Samuel Samson)

- Najveća prednost Srbije i razlog zašto ovde investirati je njen geopoložaj. Svi koji idu iz Evrope u Aziju prolaze ovuda. Ovo je srce Evrope. Zbog toga roba do Evrope i zemalja mora proći kroz vašu zemlju. Odgovaraju nam vaši Sporazumi o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Turskom, Kazahstanom, zemljama CEFTA... Zato mi na Srbiju gledamo, potencijalno kao na "tržište" od 800 miliona ljudi – kaže za "eKapiju" ambasador Indonezije u Beogradu Semuel Samson.

On dodaje da zato planiraju da u Srbiji osnuju distributivni centar za sirovine. Kao primer šta bi dopremali iz Indonezije, on navodi čaj, kafu, kaučuk... Sa druge strane, mi bismo mogli tamo da izvozimo dosta kukuruza, soje, mesa (za koga Ambasador smatra da je vrhunskog kvaliteta)...

Ambasador Samson kaže za "eKapiju" da je na nama da im pokažemo gde i u kojim oblastima bi oni mogli da ulažu. Kako objašnjava, oni ovom posetom pokazuju želju za ulaganjem, a na nama je da ih usmerimo.

Indonežanski privrednici zainteresovani su pre svega za gradove u kojima posluju Slobodne zone. Već su razgovarali sa predstavnicima pirotskog "Tigra", a danas i sa Kraljevčanima.

Jelena Đelić