Tesan kroj za pirotska odela - Da li je "Prvi maj" prodat ili poklonjen "Muri"?

Poznata praksa vlastodržaca da i na jednostavna pitanja uzvraćaju saopštenjima, stara je koliko i novinarska profesija. Pa ipak, na pojedina saopštenja teško je ostati ravnodušan.

Nedavno je u nekoliko beogradskih listova pokrenuta priča o tome koliko nam je slavno ili neslavno skrojena kapa u "Prvom maju". Tri hale pirotske kompanije za 2,1 mil EUR kupila je englesko-slovenačka "AHA Mura", obavezavši se da zaposli 1.328 radnika, i da kasnije uloži 11 mil EUR. Za to je država pošteno odrešila kesu i za svakog novozaposlenog dala po 5.000 EUR subvencija. Novozaposlenog?

Vlasnik modne kuće "Modus", i potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, Milan Knežević, u otvorenom pismu medijima predstavio je jednu vrlo zanimljivu državnu matematiku.

U vreme potpisivanja kupoprodajnog ugovora u tri prodate hale "Prvog maja" radilo je 1.350 od ukupno 1.500 zaposlenih u ovoj kompaniji. Mojca Lukančič, suvlasnica "AHA Mura", izjavila je da će do kraja ove godine biti zaposleno 1.100 tekstilaca i da će posao biti ponuđen prvo već zaposlenim proizvodnim radnicima. Što znači da je država za "novozaposlene", koji su inače u radnom odnosu, dala ukupno 6,75 mil EUR. Kad kupac plati 2,1 mil EUR za tri hale, ostaje mu 4, 65 mil EUR.

Za ovu zanimljivost, u zemlji koja je po umešnosti u privatizacijama poznata sve do Brisela, postoji nekoliko objašnjenja, a sve nas zanima koje je pravo. Prvo – da je država jednostavno kupila "Prvi maj" i poklonila ga "Muri". Drugo – da je država kupila "Prvi maj" i poklonila ga "Muri" ali sa dobrim razlogom. Treće – da nam se računi nekako ne poklapaju.

To je to veoma jednostavno pitanje novinara. Ovo je vrlo neobičan odgovor Ministarstva finansija.

- Na javnom nadmetanju je "AHA Mura" bila jedini ponuđač i kupila deo pogon za 2,1 mil EUR uz obavezu da zaposli 1.328 radnika, pri čemu prednost u zapošljavanju imaju radnici koji su u momentu potpisivanja kupoprodajnog ugovora bili zaposleni u toj prodajnoj celini. "AHA Mura" u Pirotu planira ulaganje ukupne vrednosti 11 mil EUR, koje obuhvata kupovinu dela nepokretne imovine "Prvog maja", ulaganje u rekonstrukciju objekata i instalacija i nabavku nove proizvodne opreme - poručili su iz ministarstva, napominjući da je kupac obavezan da za ukupan iznos podsticaja dostavi prvoklasnu bankarsku garanciju.

Svi znamo da je "AHA Mura" bila jedini ponuđač, da je ponudila 2,1 mil EUR, da se obavezala da zaposli 1.328 radnika, da planira ulaganje ukupne vrednosti 11 mil EUR, i to nije ni bilo pitanje. No, problematičnu računicu, na koju se srpski tekstilci žale, niko ne objašnjava.

Priča svakako nema samo jednu stranu, jer je svakome ko je makar i prošao pored izloga "Prvog maja", jasno da sakoi i suknje iz doba socijalizma, i dezeni za koje se niko ne seća kada su bili u modi, nemaju baš preveliku šansu za opstanak na tržištu. I premda se "Prvomajci" pravdaju da loan poslovi koje rade za strance drže situaciju koliko-toliko na površini, cifre ne lažu. Gubici se gomilaju. Neki kažu – država je platila "Prvi maj", da ne bi otišao u stečaj i radnici dobili otkaz.

Kako "Mura" radi

U međuvremenu, zapitali smo se kako "Mura" posluje sa novim gazdom. Slovenački krojači deo su "AHA grupe" (skupine), čiji su vlasnici Mojca Lukančić i njen suprug Najdžel Bakston (Nigel Buxton), od sredine prošle godine. Preciznije, "AHA Moda" je u avgustu 2011. kupila stečajnu imovinu "Mure". Za revitalizaciju robne marke "Mura" slovenačka vlada dodelila im je 5,815 mil EUR.

Prema finansijskim izveštajima, koje je "eKapiji" dostavila konsultantska kuća "Coface Slovenija", "AHA moda" je u 2011. zabeležila neto gubitak od oko 328.000 EUR. Od toga, gubici iz poslovanja su nešto više od 258.000 EUR.

Preduzeće je u godini 2011. ostvarilo ukupan prihod od 2.652.968 EUR. Stalna imovina se povećala za iznos od 17.972.062 i sad čini udeo od 83,49% u ukupnoj imovini. Broj radnika u 2012. povećao na 920 sa 720.

"AHA skupina" kuburi sa neredovnim plaćanjima. Finansijski pokazatelji likvidnosti nisu na zadovoljavajućem nivou, a posebno brine zaduženost, to jest odnos sopstvenog kapitala i dugoročnih obaveza. Preduzeće ima naglašen kreditni rizik. U 2011. zabeležili su profit od 138.108 EUR, i ukupan prihod od 1.174.075 EUR .

Samo da radi kako treba

Fabrika u Pirotu je prvi put privatizovana 2007. godine, kada ju je za 1,75 mil EUR kupio domaći biznismen Đorđije Nicović. Agencija za privatizaciju je 2010. raskinula ugovor o prodaji jer kupac nije izvršio obavezu ulaganja od ukupno 4 mil EUR u ugovorenom roku.

Kako bilo, novi vlasnik, iz stare nam bratske države, sada je na potezu. Galamu koja se podigla, najlakše će stišati ako sa fabrikom, poklonjenom ili ne, uradi pravu stvar. Piroćanci čekaju. Poželimo im da ih ne zadesi sudbina nekih drugih radnika u Srbiji, koji su na posao došli uz subvencije, a u džepu nemaju više od minimalca.

Ako im "Mura" bude dobar gazda, ako zaradi, ali dozvoli i njima da zarade, oprostiće im se i više od ovog.

Milica Stevuljević