Privrednici će na leto ponovo dobijati subvencionisane kredite za likvidnost?

Nakon rebalansa budžeta, početkom leta preduzeća bi mogla da dobiju subvencionisane kredite za likvidnost, saznaje "Blic".

- Bolje je taj novac uložiti u likvidnost privrede nego u tekuću likvidnost budžeta - ukazuje za "Blic" Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora AIK banke.

Privredi uvek trebaju krediti, i to po mogućstvu jeftini, kako bi mogla da bude konkurentnija. Bankama novac, međutim, nije problem, već to kome kredite da odobre. Ipak, subvencije su značajne i izvoznicima. To potvrđuje za "Blic" Ninko Tešić, generalni direktor "Impol Sevala" iz Sevojna.

- Likvidne firme izvoze, imaju dobre bilanse, nemaju teškoća sa kreditiranjem, ni likvidnošću, već njih imaju one koje imaju probleme u poslovanju. Međutim, banke su oprezne i više nego što bi trebalo, zbog tih "loših" koje su ih dovele u poziciju da imaju veliki broj nenaplativih kredita - kaže Tešić.

Upravo zbog nenaplativih kredita, banke sada sprovode rizgorozniju proceduru.

- Mnogo duže traje proces sagledavanja bilansa, više obezbeđenja traže nego ranije. Tako se usporavaju oni koji mogu da posluju - ističe Tešić.

Problem privrednika, smatra Nebojša Matić, direktor "Mikroelektronike", jeste nepoverernje prema državi.

- Kada bi svi na vreme plaćali obaveze, ne bi imali probleme sa likvidnošću. Imam utisak da se država kada daje subvencionisane kredite ponaša kao razvedeni roditelj prema detetu, koji umesto da rešava problem i učestvuje u životu dece, samo daje novac i žmuri - zaključuje Matić.

Opada udeo loših zajmova

Prema poslednjim podacima Udruženja banaka, udeo loših kredita privrede iznosi 29,1%, dok je kod preduzetnika 21,5%. Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka, kaže da uvek kada država deluje sa subvencionisanim kreditima opada udeo loših zajmova.