Stephen B. Young, "Caux Round Table" - Nemoralni kapitalizam uzrok je kraha američke privrede

(Stephen B. Young)

Prateći krivu poslovnog ciklusa, posle svake velike krize dolazi period oporavka i prosperiteta. Obnavljanje svetske privrede počeće onoga trenutka kada gubici budu najveći, a Amerika će, prema očekivanjim, "dotaći dno" sredinom 2009. godine. Vlada Baraka Obame u narednom periodu upumpaće na tržište između 500 i 700 mlrd USD kako bi podstakla potrošnju, dok će ukupna pomoć države dostići oko 7.000 milijardi, što je polovina američkog BDP-a. Time zemlja koja počiva na ideji slobodnog tržišta upilivava u svojevrsnu vrstu socijalizma u kojoj država pomaže najproblematičnije kompanije.

Dovedene su u pitanje osnove kapitalizma. Teza da je poverenje među ljudima garant uspešnog poslovanja pobijena je u trenutku kada je trgovina hipotekarnim kreditima, tj. obećanjima, ugušila neke od najmoćnijih finasijskih institucija, počinje razgovor za ekapiju profesor Stephen B. Young, izvršni direktor "Caux Round Table", mreže biznis lidera koji rade na promovisanju moralnog kapitalizma.

- Wall Street je mrtav. Ubili su ga dobro plaćeni i iskusni stručnjaci koji tamo rade, i koji, vođeni pohlepom, nisu mislili o posledicama plasiranja ogromnog broja hipotekarnih kredita. To je kao da gradite kuću bez cementa, samo sa ciglama. Možete da podignete nekoliko spratova ali ne i neboder, odnosno možete, ali će se on srušiti na vas, što se upravo dešava sa američkom ekonomijom.

eKapija: Oko 75% Amerikanaca veruje da su gramzivost i nepoverenje među menadžerima jadan od glavnih uzroka finansijske krize. Kako vi objašnjavate tu vezu?

- U finansijskom sistemu koji je stvoren u Americi, ali i na globalnom novou, nije bilo dovoljno pritisaka sa dobre, pozitivne, strane. Ljudi su skliznuli ka sebičnosti i zadovoljavanju jedino ličnih interesa. A kada razmišljate samo o sopostvenoj koristi, onda ne razmišljate o budućnosti, niti o posledicama koje takvo ponašanje ima po druge ljude, i zaboravljate da vaš čin uzrokuje širok spektar polsedica. Uzmimo primer prodaje loših kola. Ja, kao prodavac, razmišljam samo o tome da vam to vozilo prodam, bez obzira da li je ispravno, da li mu rade kočnice. Isto se dešavalo i sa hipotekarnim kreditima koji su uzročnici krize. Ljudi su uzimali novac u zamenu za obećanje da će u budućnosti otplatiti svoja dugovanja, kao i prispele kamate. Hipotekarni kredit je proizvod kao i svaki drugi, i on je u početku bio dobar, jer ljudi koji su uzimali novac u budućnosti su mogli i da ga vrate. Tako je bilo 2000, 2001, i 2002. godine.

eKapija: Kada i zašto je hipotekarni kredit postao "loša roba"?

- To se desilo jer su ugovorne strane bile izuzetno pohlepne. Pošto su cene nekretnina stalno rasle kupci su pokušavali da kupe nekretninu ne obraćajući pažnju na svoje finansijske sposobnosti i na realnu cena nekretnina. S druge strane, krediti su davani svakom ko ih je tražio, onima koji su imali lošu kreditnu istoriju, pa čak i ljudima koji su lažirali podatke. Znam za slučaj da je taksisti iz Santa Monike odobren zajam od 1 mil USD na osnovu navedenih godišnjih prihoda od 100.000 USD, što je neverovatan prihod za taksistu. Osnovno merilo davanja zajmova bilo je lični interes i mogućnost zarade na određenom kreditu.

Banka koja je dala novac u zamenu je dobila obećanje da će ta suma jednoga dana biti vraćena uz interes, a zatim je to obećanje prodavala nekom drugom, sledećoj karici u lancu trgovine poverenjem.

eKapija: Kako se razvijao lanac trgovanja hipotekarnim kreditima?

- U stratu smo imali banku ili neku drugu finansijsku insituciju koja je bila prvi davalac kredita za kupovinu nekretnina. Posle dovoljnog broja plasiranih kredita, banka bi grupisala zajmove, recimo njih 100, 1.000, i kreirala novi finansijski proizvod tzv. MBS (mortgage backed security), a taj proces naziva se sekjuritizacija. Sledeći korak bio je prodaja tog finansijskog proizvoda na sekundarnom tržištu zajmova trećem licu. Zatim je "novi vlasnik" ovaj proizvod dalje delio i prodavao kreirajuci finansijske proizvode zvane CDO (Collateralized Debt Obligation). Ove proizvode karakteriše to što se mogu profilisati prema riziku i periodu dospeća. Što je veći rizik CDO plaća više. Svi ovi derivati su suštinski bili garantovani nekretninama koje su imale nerealno visoku cenu. Rizik zajmova za nekretnine se ovim sofisticiranim finansijskim proizvodima širio lancem i svaka karika ga je prenosila na sledećeg učesnika. Oni koji su obećanja kupovali shvatili su da postoji određeni rizik od nemogućnosti naplate pa su svoju investiciju osiguravali. Zato su kupovani tzv. Credit Default Swaps, koji predstavljauju vrstu osiguranja. Osiguravajuće institucije, poput AIG prodavale su osiguranje, igrajući na kartu da nikada neće morati da isplate potraživanja, s obzirom da su dobijeni novac dalje ulagali i nisu ga imali za slučaj isplate. Kockanje nije bilo unosan biznis, poverenje je bilo loša roba i sistem je počeo da puca.

eKapija: Kada se pokrenula lavina?

- Strah je pokrenuo krizu 2007. godine. Odjednom su svi shvatili da obećanja o isplati u budućnosti, na kojima je sistem počivao, nisu ostvariva. Nije se znala prava vrednost portfolia. Banke koje su davale hipotekarne kredite počele su da beleže nenaplaćena potraživanja, jer poverioci nisu imali novca da otplaćuju zajmove i počeli su da vraćaju nekretnine za koje su podizale kredit. To se desilo sa City bankom. Lehman Brothers je ugašen jer je imao ogroman broj nenaplaćenih potraživanja. Ljudi su počeli da gube poverenje u institucije. Bankama je bio potreban novac a jedini izvor prihoda bila su nova zaduživanja, koja niko nije hteo da im omogući. Osiguravajuće kuće, koje nisu računale na lavinski efekat i ovako veliku isplatu su takođe propale. Ono o čemu ljudi nisu razmišljanli jeste da su gubici na kraju bili znatno veći od profita koji je u međuvremenu ostvaren. Morgan Stanely i Merrill Lynch napravili su po 700 mil USD profita ali je gubitak sada neuporedivo veći.

eKapija: Američka vlada počela je da interveniše. Mislite li da će uspeti da spreči dalje posrnuće privrede?

- Mislim da hoće. Neće uspeti da ugasi krizu jer je ona već tu, ali raznim intervencijama ce verovatno sprečiti recesiju. Novoizabrana vlada ubaciće između 500 i 700 mlrd USD na tržište kako bi stimulisala potrošnju. Potrebno je da dođemo do najniže tačke krive koja predstavlja poslovni ciklus i koja, matematičkom preciznošću, pokazuje da posle svake depresije privredi sledi oporavak. Pitanje je samo kada ćemo stići do dna. Mišljenje mnogih je da će se to u Americi desiti sredinom naredne godine, kada će i gubici biti najveći. Ipak, za povratak poverenja ljudi biće potrebno dosta vremena.

eKapija: Japan je posle velikog rasta cena nekretnina doživeo krah pa zatim zapao u recesiju koja je trajala više od jedne decenije. Da li slična situacija može da zadesi i Ameriku?

- Ne verujem da će se to desiti, mada mnoge ljude plaši takva mogućnost i o tome se dosta piše u američkoj štampi. Postoji jedan aspekat japanske ekonomije koji se često previđa, a to je kultura. Japanci imaju specifičnu kulturu, a bitan momenat u njihovom sistemu je neverovatna međusobna solidarnost ljudi i njihova vezanost za kompaniju u kojoj rade. Devedesetih godina u Japanu nije bilo bankrota jer niste mogli da zatvorite kompaniju i pošaljete ljude kući. Njihove kompanije su beležile gubitke ali nisu otpuštale radnike. Komapanije se ponašaju kao da su veliko pleme, pa tako recimo imate Mitsubishi pleme, čiji se "pripadnici" čvrsto drže. Upravo iz tog razloga kriza je u Japanu bila specifična jer im nisu bili dostupni pravi alati za izlazak iz krize, s obzirom da otpuštanja nisu dolazila u obzir. Amerika i ostale zemlje se ne ponašaju tako i svedoci smo brojnih otkaza širom sveta, posle kojih se imovina propalog preduzeća bez preteranih emocija prodaje. Zato će kriza u tim državama biti drugačije. Biće okrutnija sa socijalne strane, ali ćemo je brže prebroditi.

eKapija: Koju strategiju preporučujete zemljama čije su ekonomije u razvoju, među kojima je i Srbija?

- Ljudi iz Srbije koji poseduju keš i imaju dobar menadžment treba da iskoriste trenutnu krizu i propadanje velikih sistem i u tome pronađu šansu za svoj napredak i rast. Trebalo bi da prate šta se dešava van Srbije, u cilju da nešto kupe, ili pronađu ideju za novi biznis. To mogu biti jeftine građevinske mašine koje se sada prodaju širom Amerike. Idite, kupite ih tamo i iznajmljujte ih preduzetnicima u Srbiji, Bugarskoj, Rumuniji... Takođe, postoji mogućnost da kompanije koje imaju predstavništva u Srbiji, sada te kancelarije prodaju nekome u Srbiji, što se ranije nikako nije moglo desiti. Iskustvo pokazuje da su velika preduzeća počinjala svoj biznis u teškim trenucima.

eKapija: Od koga bi valjalo učiti na putu razvoja?

- Generalno, treba se držati standarda koje je razvila Međunarodna finansijska zajednica. Treba slušati preporuke ljudi iz Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, Banke za međunarodno poravnjanje. Ono što je takođe izuzetno značajno je dostupnost informacija koje morate obezbediti potencijalnim stranim investitorima, ali i ostalim učesnicima na tržištu. Ukoliko subjekti vladaju infomacijama znaće i gde je rizik i smanjićete moguće negativne posledice određenih transakcija. Tada se postupa pametnije, i samim tim ne ulaze u sumnjive poslove sa visokim stepenom rizika. To je dobro tlo za rađanje moralnog kapitalizma.

T.S