Tematski bilten
Turizam i ugostiteljstvo – U susret novim trendovima
Kakvi su nam kadrovi u turizmu - Radnika ni za lek, a plata "čak" 500 EUR
Traži se konobar, kuvar, recepcioner, spremačica - oglasi za poslove u ugostiteljstvu postali su konstanta u Srbiji poslednjih nekoliko godina, pogotovo u sezoni kada i ono malo radnika što imamo hrli ka primorju i drugim unosnijim destinacijama.
Dok se stariji sa setom sećaju nekadašnjih ugostitelja, njihovog profesionalizma i odnosa prema gostima, mladi nerado posao traže u turizmu. A i zašto bi kad prosečna zarada u kafićima i restoranima nije ni 50.000 RSD, dok je u oblasti smeštaja 68.325 RSD.
Naši sagovornici, a pričali smo sa svima, i poslodavcima, i profesorima, i predstavnicima resornog ministarstva, slažu se u jednom – nedostaje nam radnika u turizmu, i to svih kategorija, od kuvara i konobara, do pomoćnih radnika. Uprkos uvreženom mišljenju da menadžera barem ima dovoljno, nema ni njih, slažu se naši sagovornici. Potrebno je motivisati mlade da karijeru gradu u turizmu, slažu se i u tome.
Ali, kako rešiti problem nedostatka (kvalitetne) radne snage, već je predmet nesuglasica. Da li država treba da subvencioniše poslodavce, ili pak, "gazde" treba da se odreknu dela profita i pruže druge ustupke da bi zadržali najbolje radnike, treba li i kako menjati obrazovni sistem – neke su od spornih tačaka.
Broj zaposlenih u turizmu raste - Sada ih ima 84.205
Prema podacima Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, broj zaposlenih u turizmu raste iz godine u godinu. U decembru 2023. godine broj zaposlenih u turizmu iznosio je 84.205, što je za 4,8% više nego u isto vreme 2022. godine i za 9% više nego u decembru 2021. godine.
Istovremeno, povećava se i udeo zaposlenih u turizmu u odnosu na ukupan broj zaposlenih, sa 3,6% u 2021. godini na 3,8% u 2023. godini.
Najviše zaposlenih u turizmu i ugostiteljstvu je starosne dobi 30-54 godina. Takvih je čak 57,8% od ukupnog broja zaposlenih u turizmu. Zastupljeni su profili svih školskih sprema, a očekivano, žene su nešto brojnije – ima ih 55,2%, naspram 44,8% muškaraca.
Državni sekretar u Ministarstvu turizma i omladine Uroš Kandić podseća za eKapiju da je globalno tržište putovanja i turizma tokom pandemije izgubilo 62 miliona radnih mesta i da su ponuda i tražnja na globalnom planu i dalje van ravnoteže. Izuzetak nije ni Srbija.
- U Srbiji je takođe bio pravi izazov za celu ugostiteljsku privredu da se oporavi od šoka. Naravno, došlo je do oporavka, ali je pitanje pronalaska kadrova na tržištu ostalo prioritetno. Pogotovo što imamo kontinuirani rast turističkog prometa na gotovo svim destinacijama, što dodatno povećava tražnju za radnom snagom – napominje Kandić.
Prema njegovim rečima, deficitarni su različiti kadrovi, počev od konobara, recepcionera, kuvara, do menadžera projekata i finansijskih menadžera.
- Ovo nije problem samo za ugostitelje, već za celu turističku privredu budući da manjak zaposlenih dovodi do neujednačenog kvaliteta usluga na destinacijama. I pre pandemije smo u razgovorima sa predstavnicima privrede bili i te kako svesni da su ljudski resursi ključna karika za razvoj celog sektora, a danas je to pitanje još naglašenije. Sve dok Evropa ima problem nedostatka radne snage, a procene su da će u Evropskoj uniji oko 11% radnih mesta u turizmu verovatno ostati nepopunjeno, i Srbiji preti deficit kadrova – upozorava Kandić.
Traže se svi, od kuvara do IT menadžera
U Uniji poslodavaca podsećaju da se Srbija nalazi na raskrsnici puteva između istoka i zapada, što privlači turiste i poslovne putnike.
- Prednosti po kojima smo oduvek bili poznati su gostoprimstvo i ljubaznost, ali i ponuda raznovrsnih znamenitosti. Sve bi ovo bilo odlično da nam ne nedostaje obučena radna snaga sa potrebnim veštinama, kao i infrastruktura koja mnogo utiče na razvoj pomenutog sektora – napominju u Uniji dodajući da je deficit kadrova prisutan u svim delatnostima sektora ugostiteljstva.
Prema njihovim rečima, možda je najizraženija potreba restorana, hotela i ugostiteljskih objekata za kvalifikovanim kuvarima, šefovima kuhinja i drugim gastronomskim stručnjacima, ali je veoma primetan nedostatak i pomoćnog osoblja u kuhinji, kao i pomoćnog osoblja u hotelima.
- Očekuje se da će u bliskoj budućnosti biti izražena potražnja za sledećim pozicijama: rukovodilac službe ljudskih resursa (nedostaje HR služba uopšte), menadžer kuhinje (administracija, zalihe, ljudi, standardi, higijena), menadžer kvaliteta, IT menadžer, tajni gost – ističu u Uniji poslodavaca.
Kadrovi lošiji nego nekadašnji
Uz manjak radne snage, primetan je i pad kvaliteta kadrova u odnosu na ranije decenije. Prof. dr Drago Cvijanović, dekan Fakulteta za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji, Univerziteta u Kragujevcu, primećuje da su kadrovi s kraja prošlog veka bili bolji, posvećeniji poslu, odgovorniji. Rečju, pravi profesionalci.
- Nažalost, za sadašnje kadrove se to ne može reći. Iskustva Škole učenika u privredi (tri dana u školu, tri dana na praksu) su bila odlična. Doduše, u tom periodu, većina učenika je želela da "nauči zanat". Mislim da su i studenti na višim školama imali sličan pristup. Stičem utisak da su sadašnji kadrovi, iako imaju mnogo bolja pomagala, lošiji u odnosu na te kadrove iz 20. veka – kaže profesor Cvijanović za eKapiju.
On smatra da danas nema dovoljno lidera, pravih menadžera, srednjeg nivoa kadrova, ali ni kvalitetnih "zanatlija".
- Drugim rečima, nedostaju svi radnici potrebni za ugostiteljstvo, hotelijerstvo i turizam. Možda najviše nedostaju kvalitetni turistički vodiči i menadžeri. Nažalost, u ovoj delatnosti su mnogo niža primanja u odnosu na druge delatnosti i to svi znaju. Zbog viših primanja, naši najbolji radnici odlaze u novonastale zemlje bivše Jugoslavije ili druge zemlje koje imaju veće plate – primećuje profesor Cvijanović.
Prosečna plata u kafićima i restoranima ni 50.000 dinara
Rešavanje ovog problema visoko je na listi prioriteta resornog ministarstva, otkriva državni sekretar Uroš Kandić. Kako saznajemo, resorno ministarstvo priprema novu strategiju razvoja turizma budući da aktuelna ističe 2025. godine. U strategiji će biti razmatrane mere očuvanja ljudskih resursa u turizmu, posebno u kontekstu održivog razvoja turizma.
- Resorno ministarstvo nastoji da ovaj problem postavi visoko na agendi i da zajedno sa ostalim resorima u vladi, kao i zainteresovanim stranama u privredi, nađe adekvatan odgovor. Neophodno je industriju učiniti privlačnom za mlade ljude, ali i što više iskoristiti prednosti digitalizacije, koja pre svega treba da poboljša uslove rada, ali i da delimično reši problem nedostatka osoblja – ističe Kandić.
Postavlja se pitanje, ipak, zašto bi neko izabrao da radi u turizmu gde su plate ispod proseka. Republički zavod za statistiku nema podatke o zaradama u turizmu, ali prosečna zarada u najbližoj kategoriji, a to su usluge smeštaja i ishrane, iznosila je u novembru prošle godine 52.891 dinar. Oni koji rade u oblasti smeštaja zarađuju 68.325 RSD, dok zaposleni u delatnosti pripremanja i posluživanja hrane i pića moraju da se zadovolje sa skromnih 48.394 RSD. I jedni i drugi zarađuju značajno niže od prosečnog zaposlenog u Srbiji koji je prošlog novembra primio 89.956 dinara.
Nije onda ni čudo da u sezoni imamo egzodus ugostiteljskih radnika na bolje plaćene destinacije. Ipak, u Uniji poslodavaca napominju da u inostranstvu radnici često rade duple smene, bez pauze i slobodnog dana, i da bi mala razlika bila u zaradi ukoliko bi to isto radno vreme radili u Srbiji.
- Svakako se ekonomije zemalja Zapadne Evrope ne mogu porediti sa našom, kao ni opterećenja koja imaju poslodavci u tim zemljama. Smatramo da bi promena zakonskih regulativa i ukidanje parafiskalnih nameta znatno doprineli rešavanju ovog problema, a značajne bi bile i subvencije države za poslodavce, kao i za obuke zaposlenih u ovom sektoru – kažu za eKapiju u Uniji poslodavaca.
Podaci Eurostata pokazuju da ni u EU ne cvetaju ruže jer je zarada u turizmu značajno ispod proseka za ukupnu ekonomiju. U tri odabrane turističke industrije (vazdušni prevoz, smeštaj, turističke agencije i turoperateri), prosečna bruto zarada po satu iznosila je 13,3 evra 2018. godine, naspram proseka za sve oblasti ekonomije od 15,7 evra.
Ipak, razlika među državama članicama je ogromna, pa je tako najviša zarada u Švajcarskoj 28,2 EUR, u Danskoj 27,4 EUR, Norveškoj 26 EUR, a najniža u Bugarskoj 3 EUR, Rumuniji 4,2 EUR, Litvaniji 5,1 EUR. U Hrvatskoj, gde naši ugostitelji odlaze u sezoni, prosečna bruto zarada je 6,2 EUR po satu.
Poslodavci nezadovoljni obrazovnim sistemom
Obrazovanje je, uz plate, druga bolna tačka nedostatka kvalitetnih kadrova u srpskom turizmu.
Na prvi pogled, reklo bi se da ima dovoljno škola koje obrazuju mlade za ove profesije. Pored više srednjih škola koje imaju smer za turizam i ugostiteljstvo, tu je i sedam fakulteta i strukovnih škola koji obrazuju kadrove za ovu oblast.
To su Ekonomski fakultet i Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu; Fakultet za turizam i hotelijerstvo u Vrnjačkoj Banji Univerziteta u Kragujevcu; Odeljenje za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu; Fakultet za turistički i hotelijerski menadžment Univerziteta Singidunum; Visoka hotelijerska škola Beograd i Visoka turistička škola Beograd, Akademije strukovnih studija Beograd.
U Uniji poslodavaca, ipak, nisu zadovoljni. Kako kažu, naš obrazovni sistem se veoma slabo konsultuje sa privredom i neophodno je da se pored teorijskog dela uključi praktični kako bi mladi stekli konkretne veštine, kroz prakse u hotelima, restoranima i drugim turističkim objektima.
Napominju da stvaranje jače veze između obrazovnih institucija i privrede može pomoći u identifikaciji aktuelnih potreba, a praktična iskustva i saveti od strane profesionalaca mogu biti od neprocenjive vrednosti.
- Očekujemo da će dualni sistem obrazovanja doprineti da nove generacije tokom školovanja steknu veštine koje su svojstvene nekim starijim generacijama ugostiteljskih radnika, a koje su svakako neophodne kako bi kvalitet usluge bio besprekoran. S obzirom na internacionalnu prirodu turizma, jačanje jezičkih veština je veoma važno, te je neophodno značajnu pažnju posvetiti povećanju broja časova stranih jezika u ugostiteljskim školama – ističu u Uniji poslodavaca.
Kuvar (ne) može da ima veću platu od profesora
Na lošu povezanost obrazovnih i privrednih institucija ukazuje i dekan Fakulteta za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji. Kako kaže, svi privredni subjekti koji su u ugostiteljstvu, hotelijerstvu i turizmu, trebalo bi tesno da sarađuju sa svim obrazovnim institucijama, formalno i neformalno.
- Da se češće održavaju sastanci uz pomoć privrednih komora, da se organizuje formalno i neformalno (kraće) obrazovanje kako bi postojeći radnici pratili sve promene koje se dešavaju u svetu i kod nas – predlaže profesor Cvijanović.
Ipak, osim ove, postoji još jedna grupa problema, a koja je vezana za sam sistem obrazovanja.
- Nažalost, permanentno se urušava sistem obrazovanja, upravo zbog visokih dispariteta plata u obrazovanju i privredi. Primera radi, prosečan kuvar ima veću platu od najviše plate u srednjem obrazovanju, a bogami i na fakultetima. Došli smo u situaciju da je veoma teško zadržati kvalitetne kadrove za nastavnike i profesore, a ipak bi nastavnici i profesori morali biti najkvalitetniji upravo u obrazovanju – napominje Cvijanović.
Kako motivisati mlade? Platama, ali i fleksibilnošću
Kako, onda, sa svim ovim problemima i preprekama, motivisati mlade da posao traže u industriji koju entuzijasti nazivaju umetnošću stvaranja nezaboravnih uspomena? Kombinacijom faktora, veruju naši sagovornici, od povećanja plata i poboljšanja uslova rada, do fleksibilnosti poslodavaca.
- Deca koja vole putovanja, kontakt sa drugim osobama, imaju predispozicije da uče strane jezike, vole izazove, sigurno će "zaploviti" u ovu delatnost i graditi svoju karijeru. Realno plaćanje njihovog znanja, posvećenosti poslu i rada, najbolji je "mamac" da se zaposle u turizmu i da grade svoju karijeru – kaže dekan Fakulteta za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji, dodajući da zainteresovanost mladih za turizam ne raste, ali ni ne opada.
Profesor mladima savetuje i da razvijaju sopstveni biznis u ovoj delatnosti, pogotovo oni iz ruralnih sredina koji imaju poljoprivredno gazdinstvo roditelja, bake i deke.
- Mislim, pre svega, na razvoj agroturizma ili bilo kog drugog oblika ruralnog turizma koji ima komparativnu prednost u tom selu u odnosu na susedna ruralna područja. Time bi značajno promenili pristup ovoj delatnosti, a i položaj življenja i rada u ruralnim područjima Srbije – siguran je dr Cvijanović.
Mladi danas sve više cene rad od kuće, što je zbog specifičnosti posla u turizmu nemoguće.
Na pitanje da li su poslodavci spremni na fleksibilnost i neke druge ustupke da bi privukli i zadržali mlade, u Uniji poslodavaca odgovaraju potvrdno. Kako kažu, neophodno je razmotriti fleksibilne opcije kako bi se prilagodili radni uslovi mladima.
- U ovom sektoru je to teško izvodljivo, ali ako želimo da opstanemo, neophodno je da se prilagođavamo. Uvođenje naprednih tehnologija u radni proces može privući mlade koji su već navikli na digitalni način života. To uključuje upotrebu modernih sistema rezervacija, online komunikaciju i slično. Kreiranje sadržaja, (TV emisija i serija), koji prikazuje pozitivne aspekte rada u turizmu i ugostiteljstvu, koristeći stvarne radnike kao protagoniste, može privući pažnju mladih i podstaći ih da slede takav trend – predlažu u Uniji poslodavaca.
Da li će nas u budućnosti usluživati roboti?
Uprkos svim problemima, ugostiteljski sektor u Srbiji ide u korak sa najsavremenijim trendovima, veruje državni sekretar Uroš Kandić. U prilog tome, kako kaže, govori rast kvaliteta gastronomske, ali i ponude smeštajnih kapaciteta, čime je podignut i nivo usluge.
- Prisustvo srpske gastronomske ponude u najprestižnijem Mišelinovom vodiču, kao i u jednom od tri najpoznatija gastronomska vodiča "Gault&Millau", odličan je kanal promene percepcije i jačanja reputacije Srbije kao destinacije. Međutim, moramo imati u vidu i da savremeni turista želi da, mimo internacionalne kuhinje, degustira autentičnu gastronomiju mesta koje posećuje, autohtone sorte vina i rakije i hrane koji su cenovno konkurentni – kaže Kandić.
Osim gastronomije, turisti danas žele personalizovan pristup. Savremeni gost često očekuje personalizovan i efikasan pristup, brzu komunikaciju putem digitalnih sredstava, visok nivo gostoprimstva, čist i bezbedan ambijent, kao i fleksibilnost prilikom ispunjavanja ličnih zahteva, napominju u Uniji poslodavaca.
Ali, uprkos tehnologiji i predviđanjima da će u budućnosti kadrovi u turizmu biti sve manje važni, jer dolazi vreme beskontaktnih hotela u kojima ne vidimo zaposlene, robota koji će služiti hranu, radnici će nam i ubuduće biti potrebni. Potvrđuju to i najnoviji podaci Statiste koji ukazuju da će broj radnika u turizmu širom sveta porasti sa 320 miliona 2023. godine na 430 miliona 2033. godine.
- U budućnosti se može očekivati veći uticaj tehnoloških inovacija u turizmu, uključujući beskontaktne hotele i automatizaciju. Ipak, uloga ljudi u pružanju jedinstvenog gostoprimstva i personalizovanih iskustava će i dalje biti važna. Tehnologija može poboljšati efikasnost, ali ljudski faktor i dalje ostaje ključan za stvaranje emotivnih veza i zadovoljstva gostiju – veruju u Uniji poslodavaca.
Sličnog je mišljenja i dekan Fakulteta za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji, ističući da roboti ne mogu "opslužiti" sve usluge u turizmu. Kako kaže, turizam je specifična delatnost, veoma heterogena, gde turista očekuje ne samo da se preveze, da mu se spremi soba, posluži hrana i piće, već i socijalni kontakt sa nekim sa kojim će "prozboriti" o nečemu.
- Treba neko da ga "ljudski" dočeka i isprati. Posebno mislim na ove specijalne oblike ili vidove ruralnog turizma. U masovnom turizmu možda će roboti opsluživati pranje i peglanje veša, pripremu namirnica za hranu, ali samo posluživanje, još uvek, biće u rukama čoveka – zaključuje prof. dr Drago Cvijanović.
M. Dedić
Pogledajte kompletan sadržaj tematskog biltena
"Turizam i ugostiteljstvo – U susret novim trendovima"
