Dragana Korica, izvršna direktorka Saveta zelene gradnje Srbije - Resursa nema, građevinska industrija mora da postane održivija

Građevinski sektor odgovoran je za 37% godišnjih emisija gasova staklene bašte, prema podacima Programa UN za životnu sredinu. Paralelno sa upozorenjima da emisije iz ovog sektora dostižu nove rekorde iz godine u godinu, svedočimo i naporima da se zgrade "ozelene".

I Srbija prati svetske trendove. Prva zgrada koja je sertifikovana u Srbiji kao zelena registrovana je 2013. godine, a danas imamo više od 130 objekata koji imaju vodeće međunarodne sertifikacione sisteme zelene gradnje ili su u procesu njihovog dobijanja, otkriva u razgovoru za eKapiju Dragana Korica, izvršna direktorka Saveta zelene gradnje Srbije.

Prema njenim rečima, tržište je samo prepoznalo benefite zelene gradnje, koja omogućava čistiji i zdraviji vazduh, manje račune za struju i grejanje, održiviju potrošnju i kvalitetnije i lepše prostore. Oni koji se ne uključe u cirkularnost na vreme, kad-tad će skupo platiti cenu prirodnog resursa, upozorava naša sagovornica.

Koliko je realno da se građevinski sektor dekarbonizuje do 2050. godine što je postavljeno kao cilj?

- Sve zavisi od toga koje se tržište posmatra. Evropa je sebi postavila taj cilj, kao i uslovljenost parametrima kako bi ga ostvarila. Važno je napomenuti da je u Evropi za uspeh na ovom polju ključna duboka renovacija, zbog obima postojećeg građevinskog fonda. Na našem tržištu postoje podsticaji za energetsku efikasnost i zelenu sertifikaciju novih objekata koji već prate regulativu, ali duboka renovacija trenutno nije pokrivena, iako bi možda trebalo da bude prioritet. Regulativa će sigurno biti sve zahtevnija, uzimajući u obzir politiku pretpristupnog usaglašavanja – na primer, u našoj regulativni postoji uslov da se pri dubokoj renovaciji pređe u naredni energetski razred, dok je u Evropi za isti slučaj uslovljenost da zgrada postane zgrada skoro nulte energije – tzv. NZEB, odnosno Nearly Zero Energy Building.

Zelene zgrade će do 2030. godine predstavljati investicionu priliku vrednu 24,7 biliona dolara, izračunao je Svetski savet zelene gradnje čiji ste član. S druge strane, vlada uverenje da je zelena gradnja skuplja od tradicionalne. Da li je zaista tako?

- Zelena gradnja jeste investiciono veći trošak u startu, nesporno. Međutim, jedan od ključnih principa zelene gradnje jeste da se objekat posmatra kroz ceo svoj životni ciklus, jer tokom životnog ciklusa – upotrebe - zelena gradnja donosi velike benefite zbog kojih se prvobitno veća investicija isplati. Savršen primer ovoga je Dilojtova zgrada "Edž" (eng. Edge) u Amsterdamu. Ona je bila najskuplja u fazi investicije, ali je zato sada najjeftinija za održavanje, uz povišen komfor, zdravlje i druge pozitivne efekte na zaposlene i njihov rad. Zbog svega ovoga se oni koji ostaju u vlasništvu ovakvih prostora i opredeljuju za zelenu gradnju, što i tržište kod nas potvrđuje.

Koje elemente održive gradnje je najlakše i najjeftinije primeniti?

- Kada govorimo o zelenoj gradnji, u stvari govorimo o holističkom pristupu koji obuhvata razne aspekte: energetsku efikasnost, smanjenje emisija, štednju prirodnih resursa, cirkularnost, brigu o zdravlju, dobrobiti i biodiverzitetu kao neodvojivom elementu zajedničkog opstanka. Lakoća primene zavisi od mogućnosti i spremnosti investitora da implementira rešenja zelene gradnje. Nesporno je uvek lakše i bolje uvesti zelenu gradnju što ranije – u idealnom slučaju, od samog početka procesa projektovanja, pa daljom razradom kroz čitav životni ciklus zgrade. Što pre zelena gradnja uđe u jednačinu, to su šire mogućnosti, pa i veći benefiti njenog uvođenja. Svi kažemo da zdravlje nema cenu, ali pitanje je koliko smo spremni da za zdravlje uložimo.

Kako na zelenu gradnju utiče energetska kriza?

- Možda bi bilo bolje pitati se da li zelena gradnja utiče na energetsku krizu. Ako posmatramo iz ranije pomenutog holističkog ugla, onda to uključuje prisustvo obnovljivih izvora energije, bilo na samoj lokaciji - na zgradi, bilo daljinskim napajanjem iz obnovljivih izvora (npr. geotermalne pumpe, solarni paneli, fotovoltaik paneli na fasadi, i sl.). Svi oni mogu imati značajan doprinos u amortizaciji efekta energetske krize. Obnovljivi izvori donose sa sobom samoodrživost i povećavaju nezavisnost njihovih korisnika od šire energetske mreže i energetske krize. Istovremeno, smanjeno opterećenje na mreži je dobro i za sve ostale korisnike koji od nje zavise.

Prva zgrada koja je sertifikovana u Srbiji kao zelena registrovana je 2013. godine. Koliko ih je danas? Da li je zainteresovanost investitora za ovaj tip gradnje zadovoljavajuća?

- Važno je napomenuti da postoje različiti sertifikati, koji nisu svi podjednako prepoznati ili rasprostranjeni. Ako posmatramo vodeće međunarodne sertifikacione sisteme kao što su LEED, BREEAM i slični, možemo reći da danas imamo više od 130 objekata koji su u procesu ili imaju ove sertifikate, što je veliki skok za samo 10 godina. Interesovanje je u stalnom rastu, iako do skoro nije postojala nikakva regulativa ili podsticaj. Ovo znači da je tržište samo prepoznalo benefite zelene gradnje i organski je usvojilo. Sa novom regulativom očekuje se da trend sertifikacije nastavi rast, jer su transformacija sektora i izgrađene sredine neminovne. Očekujemo i da se udeo komercijalnih, poslovnih i industrijskih objekata koji trenutno dominiraju statistikom smanji u korist drugih, posebno stambenih, s obzirom na to da stanogradnja čini najveći procenat novoizgrađenih objekata u Srbiji.

Izmenama Zakona o planiranju i izgradnji uvodi se sertifikat zelene gradnje za sve javne objekte, kao i za sve objekte preko 10.000 kvadrata, uvode se energetski pasoši, a investitor se obavezuje da, pre dobijanja upotrebne dozvole, preda dokaze o kretanju građevinskog otpada. Koliko ove i slične zakonske odredbe podstiču održivost u industriji?

- Veoma podstiču, pitanje je šta bi bilo bez njih – bili bismo još udaljeniji i zavisili u potpunosti od organskog rasta. Ovakvi koraci šalju jasan signal da i građevinska industrija mora pretrpeti neminovne promene u pravcu održivosti. Materijali i proizvodi moraju biti efikasniji, ekološki zadovoljavajući, makar sa procentom recikliranog sadržaja. Što pre ovo prihvatimo, sigurniji je opstanak na tržištu, jer resursa prosto nema, te će regulatorni okvir biti sve zahtevniji. Evropa uveliko radi na optimizaciji upotrebe prirodnih resursa, tako da će oni koji se ne uključe u cirkularnost na vreme kad-tad skupo platiti cenu prirodnog resursa - možda ne sutra, ali će opstanak takvog posla biti upitan.

Koji su neophodni preduslovi da se poveća zelena gradnja u Srbiji? Da li je potrebno stimulisati investitore subvencijama ili usvojiti obavezu upotrebe ekoloških/recikliranih materijala?

- Osim sistemske podrške zelenoj gradnji koja je već prisutna, neophodno je sveopšte podizanje svesti i znanja na ovu temu. Novi Zakon o planiranju i izgradnji predvideo je ne samo obavezu za sertifikacijom za objekte preko 10.000 kvadrata, već i finansijske podsticaje za sve novoizgrađene objekte koji dobrovoljnu primenu zelene gradnje potvrde sertifikatom, bez obzira na kvadraturu. Sledeći korak, kao što je pomenuto, bio bi da se ova sistemska podrška okrene i dubokoj renovaciji postojećeg građevinskog fonda. Tada ćemo zaista biti na pravom putu da postignemo i optimizaciju resursa, i smanjenje emisija štetnih gasova, uz značajne dobrobiti za sve nas.

Koliko smo daleko od preporuke Evropske unije da se reciklira 70% građevinskog otpada?

- U ovom trenutku možda deluje da smo daleko, ali važan je značajan korak koji je naša regulativa napravila uslovljavanjem praćenja toka otpada od građenja i rušenja, te postoji obaveza sagledavanja celokupnog puta građevinskog otpada. Neophodno je podići svest o primarnoj selekciji: da postoje materijali koji se mogu reciklirati i ponovo primeniti umesto da sve završi na otpadu. S obzirom na to da je beton jedan od najvećih činilaca građevinskog otpada, sa tendencijom rasta, Savet je u saradnji sa PKS i Ministarstvom privrede radio na sagledavanju njegovog tretmana i reciklabilnosti kroz našu publikaciju Mapa puta za ponovnu upotrebu, reciklažu ili valorizaciju građevinskog betonskog otpada i analiza postojećeg stanja iz oblasti upravljanja betonskim otpadom, koja je dostupna na našem sajtu. Ona sadrži i set preporuka, a trebalo bi slično pristupiti i drugim materijalima. Preusmeravanje reciklabilnih materijala sa otpada ima potencijal za stvaranje novih poslova i tržišta, a jedan od postulata zelene gradnje i jeste optimizacija prirodnih resursa uvođenjem principa cirkularnosti u ovaj sektor.

Zašto je važna zelena gradnja? Kako ona utiče na nas, na naše zdravlje, na produktivnost?

- Zelena gradnja je važna jer kroz unapređenje izgrađene sredine koja nas svakodnevno okružuje ima potencijal da utiče na poboljšanje apsolutno svakog aspekta naših života. Zelena gradnja ima direktne ekonomske, društvene i ekološke efekte - čini naše okruženje zdravijim i za nas i za planetu, lepšim, isplativijim, jeftinijim, i komfornijim za boravak i rad, što dokazano značajno unapređuje produktivnost. Zelena gradnja znači čistiji, zdraviji vazduh, manje račune za struju i grejanje, održiviju potrošnju i kvalitetnije i lepše prostore – za svakoga.

M. Dedić