A šta predviđa prof. dr Dubravko Ćulibrk, direktor Instituta za veštačku inteligenciju Srbije?
Sektor informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji raste po godišnjoj stopi od preko 20%, i možemo očekivati da će IKT sektor u 2030. izvesti 12 mlrd USD, otkriva Ćulibrk u razgovoru za eKapiju.
Kako kaže, po indeksu spremnosti države za veštačku inteligenciju kompanije Oksford insajts, Srbija zauzima 57. mesto među 193 rangirane zemlje. Najbrži razvoj AI beležimo u finansijskoj industriji - banke koriste AI za procenu kreditne sposobnosti i prevenciju prevara - zatim u IKT-u, u zdravstvu i u e-trgovini.
Ćulibrk primećuje da sve više domaćih kompanija prepoznaje potencijal AI tehnologija, ali da mala i srednja preduzeća ne veruju u AI sisteme iako upravo ona mogu najviše da profitiraju od digitalne transformacije.
Rešenje za mnoge izazove koje AI donosi vidi u regulativi, i nada se donošenju zakona o veštačkoj inteligenciji do kraja sledeće godine.
I ne, ne beži Ćulibrk ni od prognoze iz uvoda. Šta o tome misli, ali i koje alate veštačke inteligencije koristi u svakodnevnom radu, i strahuje li da će AI dovesti do toga da "svako živi u svom svetu", saznajte u narednim redovima.
eKapija: Veštačka inteligencija (AI) doprineće globalnoj ekonomiji sa 19,9 triliona dolara do 2030. godine i podstaći 3,5% globalnog BDP-a u 2030, saopštila je nedavno Međunarodna korporacija za podatke (IDC). Imamo li slične procene za Srbiju?
- Koliko sam ja upoznat, specifične procene za Srbiju kada je reč o AI nisu objavljene, ali čini mi se da se VI može posmatrati u kontekstu IKT sektora, koji u Srbiji raste po godišnjoj stopi od preko 20% i u 2022. je činio više od 5% BDP-a Srbije. Očekuje se da će izvoz iz ovog sektora dostići 4 mlrd EUR do kraja ove godine. IKT sektor je svakako sektor koji najbrže integriše AI rešenja u svoje poslovanje i možemo pretpostaviti da će njegov dalji rast i razvoj biti u znatnoj meri potpomognut veštačkom inteligencijom. U tom smislu, za očekivati je da će Srbija zasigurno postići ovu globalnu procenu da 3.5% bude podstaknuto VI u 2030, a malo proste matematike nam govori da možemo očekivati da će IKT sektor u 2030. izvesti nekih 12 mlrd USD.
Kod sektora koji se kao "lokomotive" rasta u našoj zemlji nalaze ispred IKT u poslednje vreme (građevinarstvo, trgovina na veliko i malo, pa onda rudarstvo), mislim da možemo očekivati znatan brz i pozitivan uticaj VI na trgovinu, dok će uvođenje rešenja zasnovanih u VI u preostala dva sektora morati da ide ruku pod ruku sa digitalnom transformacijom i zahtevaće više vremena. U svakom slučaju, do 2030. godine VI bi trebalo da omogući i deo prihoda i rast i ovih sektora, pa bi procena zasnovana samo na IKT sektoru trebalo da bude u tom smislu konzervativna.
eKapija: Kako ocenjujete razvoj veštačke inteligencije u Srbiji u poređenju sa svetom i regionom? Koliko je primenjuju kompanije, državne ustanove, pojedinci?
- Razvoj veštačke inteligencije u Srbiji nalazi se u uzlaznoj fazi, ali još uvek zaostajemo za vodećim svetskim centrima, poput SAD, Kanade i Kine. Po indeksu spremnosti države za VI kompanije Oksford insajts, mi globalno zauzimamo 57. mesto među 193 rangirane zemlje.
U regionalnim okvirima, Srbija prema istom rangiranju zaostaje samo za Slovenijom, Mađarskom i Bugarskom, koje su znatno više investirale u ovaj razvoj do sada. U odnosu na ceo region Istočne Evrope, naša zemlja prednjači u pogledu vizije, etike i regulative i tzv. digitalnog kapaciteta. Na osnovu podataka iz 2023. godine, značajnije zaostajemo u pogledu infrastrukture i dostupnosti podataka. U manjoj meri i u pogledu zrelosti našeg sistema u ovom domenu. Verujem da ćemo sa formiranjem Saveta za veštačku inteligenciju, planiranim investicijama u infrastrukturu i donošenjem zakona o VI poboljšati naš položaj u narednim godinama.
Sve više domaćih kompanija prepoznaje potencijal AI tehnologija i implementira ih u oblastima analitike, automatizacije poslovnih procesa i korisničke podrške, čime povećavaju efikasnost i konkurentnost na tržištu. Istovremeno, državne institucije počinju da uvode AI u svoje sisteme, iako je potrebno intenzivnije uvođenje ovih rešenja kako bi se postigao veći uticaj na javne usluge.
Sa stanovišta našeg instituta, kao primer možemo da navedemo saradnju sa Institutom za radiologiju i onkologiju Srbije na projektu "Primena VI u mamografiji". Takođe, Institut uspešno sarađuje i sa kompanijama "Telekom Srbija" i "Elektroprivredom Srbije", a od industrijskih partnera izdvojio bih saradnju sa nekoliko farmaceutskih kompanija u okviru koje se radilo na detekciji retkih bolesti, dizajnu terapeutskih peptida i malih molekula, itd.
Kada je reč o pojedincima, teško mi je da procenim, a nisam uspeo da nađem statistiku koliko je korisnika servisa koji su primarno zasnovani na VI, poput ChatGPT-a, ali prema DIGITAL 2024 izveštaju, u Srbiji postoji 5 miliona korisnika različitih društvenih mreža (više od 70% populacije). Imajući u vidu nivo integracije veštačke inteligencije u ove platforme, možemo slobodno reći da svi ovi ljudi koriste VI. Koliko znaju o tome šta koriste i koja su ograničenja tih tehnologija, to je već drugo pitanje.
eKapija: U kojoj oblasti se primena veštačke inteligencije u Srbiji najpre razvija - u finansijskoj industriji, zdravstvu, trgovini… U kojim industrijama taj proces ide otežano i zašto?
- Najbrži razvoj AI beležimo u finansijskoj industriji, IKT-u, zdravstvu i e-trgovini. Banke koriste AI za procenu kreditne sposobnosti i prevenciju prevara. U zdravstvu se algoritmi mašinskog vida, kao podoblasti AI, sad već standardno koriste za analizu medicinskih slika i podršku dijagnostici. U e-trgovini su prisutni AI algoritmi za personalizaciju ponude i optimizaciju zaliha.
Kada je reč o industrijskoj proizvodnji, digitalna transformacija napreduje sporije zbog nižeg nivoa digitalizacije i nedostatka specijalizovanog kadra. Implementacija novih tehnologija zahteva ne samo modernizaciju opreme, već i razvoj veština zaposlenih, što trenutno predstavlja izazov. Bez adekvatne podrške u obrazovanju i obuci stručnjaka, proces ostaje fragmentiran i usporen.
eKapija: Koje su ključne prepreke za razvoj AI u Srbiji?
- Uzimajući u obzir Indeks spremnosti za AI, najveće prepreke predstavljaju infrastruktura i dostupnost podataka, koja je usko povezana sa digitalnom transformacijom u svim oblastima našeg društva.
Sa stanovišta našeg instituta i ostvarenja naše misije, najveće prepreke za razvoj AI u Srbiji uključuju nedostatak visokokvalifikovanih stručnjaka i ograničeni finansijski resursi za istraživanje i razvoj. Usled globalne potražnje za stručnjacima u oblasti veštačke inteligencije, Srbija se suočava sa izazovima zadržavanja talenata, dok se mnogi mladi stručnjaci odlučuju za inostrane karijere. Ograničeni budžeti dodatno usporavaju razvoj istraživačkih projekata, posebno u malim i srednjim preduzećima koja nemaju kapacitet za samostalno ulaganje u AI tehnologije.
Osim finansijskih izazova, regulatorne prepreke otežavaju implementaciju novih tehnologija. Zakonodavni okvir još nije u potpunosti prilagođen ubrzanim promenama u oblasti AI, što stvara neizvesnost za kompanije i istraživačke institucije koje razvijaju inovativna rešenja.
Još jedna važna barijera je i nedovoljna svest i poverenje u AI sisteme, naročito među malim i srednjim preduzećima, iako upravo ona mogu najviše da profitiraju od digitalne transformacije. Bez adekvatnog razumevanja potencijala ovih tehnologija, mnogi poslovni subjekti ostaju u statusu quo i tako propuštaju priliku za povećanje efikasnosti i produktivnosti.
eKapija: Kao profesor na Fakultetu tehničkih nauka, kako ocenjujete znanje i zainteresovanost studenata za ovu oblast?
- Sa moje lične tačke gledišta rekao bih da je zainteresovanost studenata za AI u porastu, jer, na primer na Fakultetu tehničkih nauka, ali i na Univerzitetu u Novom Sadu, primećujemo rastući interes na master i doktorskim programima koji se bave AI i data science-om. Čak i na studijskim programima na kojima se ove tehnologije izučavaju u okviru izbornih predmeta, studenti sve češće biraju predmete koji se bave ovom tematikom.
Ne bih da budem oštar, ali bih rekao da je znanje ograničeno i fragmentirano. Prošle nedelje sam pitao svoje studente na Master studijama Inženjerstva informacionih sistema da li znaju ko je Džefri Hinton i više od polovine nije znalo za čoveka koji se naziva "kumom VI" i koji je za svoje zasluge u ovoj oblasti dobio i Turingovu i Nobelovu nagradu. Nismo sjajno prošli ni sa pitanjem o tome šta je Turingova nagrada, a ni ko je bio Alan Turing.
Sa druge strane, praktično svi su imali priliku tokom osnovnih studija, završenih na različitim usmerenjima Fakulteta tehničkih nauka, ne samo da uče o sistemima veštačke inteligencije, nego i da treniraju duboke neuronske mreže, koje su osnov praktično svih savremenih sistema VI. Ovo je sasvim dovoljno da ih do kraja master studija osposobimo za uspešnu karijeru u ovoj oblasti, ali možda treba razmišljati i o celim programima osnovnih studija iz domena VI.
Kao i uvek u inženjerstvu, posebnu pažnju treba posvetiti praktičnim obukama i mogućnostima za učešće u realnim projektima kako bi studenti stekli konkretna znanja i veštine koje tržište zahteva. Ali to je oduvek bio pristup na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.
eKapija: Ako pitate ChatGPT, do 2030. biće uobičajeno da nam AI analizira snimak magnetne rezonance i dijagnostikuje bolest, da nas na razgovorima za posao ispituju AI intervjueri, da jedemo meso uzgojeno u laboratorijama, dok će potpuno autonomna vozila na putevima biti uobičajena između 2030. i 2040. godine. Isti rokovi po ChatGPT-ju važe i za Srbiju, osim za meso iz laboratorija, koje bi moglo biti dostupno 2035, "ali će njegov ulazak na masovno tržište verovatno zahtevati još nekoliko godina razvoja i prilagođavanja". Slažete li se sa procenom AI ili Vi ipak vidite nešto što AI nije uzeo u obzir?
- U osnovi je taj odgovor standardnog nivoa tačnosti za jedan generativni model, kakav je GPT.
AI se često već sada koristi kao asistivna tehnologija u radiologiji i algoritmi će postati sve efikasniji. Donošenje same dijagnoze moraće ipak, najverovatnije, da ostane u domenu čoveka. Da parafraziram jednog kolegu: "Neće AI zameniti radiologe. Radiolozi koji koriste AI će zameniti radiologe koji ga ne koriste." Potpuno autonomna dijagnostika je, čini mi se, u nekoj dosta daljoj budućnosti i rezervisana samo za scenario kad će biti potpuno neophodna. Slično tome, AI intervjuer će morati da bude pod određenim ljudskim nadzorom. Kada je reč o potpuno autonomnim vozilima, bojim se da GPT ne uzima u obzir vrednost tipičnog potpuno autonomnog vozila, te je, da bi se ovo predviđanje ostvarilo, najverovatnije potrebno da napustimo paradigmu posedovanja i vožnje sopstvenog automobila. To ne verujem da će se desiti za 10-15 godina. Ono za šta mislim da će se zaista desiti do 2030, možda ne zvuči toliko revolucionarno, ali očekujem da će se do 2030. drastično izmeniti način na koji pristupamo informacijama, kao i obrazovanje, što će imati dalekosežne posledice. Za meso iz laboratorija zaista ne znam.
Moram reći da, kao veliki ljubitelj naučne fantastike, savetujem čitaocima da sve ovo što kažem uzmu sa određenom rezervom. Ovih dana čitam zbirku priča koju je veliki Artur Klark izdao 1957. godine, u kojoj on predviđa satelitsku televiziju, ali umesto satelita kakve oduvek koristimo, sve se zasniva na grupi svemirskih stanica sa ljudskom posadom. Istorija retko brine o tome šta ljudi i VI zamišljaju o budućnosti.
eKapija: Koje alate veštačke inteligencije koristite u svom radu i svakodnevnom životu?
- To je malo kao obućar i njegove cipele.
Ja se više fokusiram na razvoj određenih tehnologija, nego na njihovu upotrebu, a i svestan sam ograničenja različitih tehnologija, pa ću recimo iskoristiti Perplexity (alternativa ChatGPT-u) da izgenerišem predlog sadržaja nekog popularnog predavanja koje treba da održim, ali ću ga onda u većini slučajeva toliko izmeniti da se postavlja pitanje da li je efikasnije da sam ga od starta sam pravio. Ono što mi zaista pomaže u takvom nekom zadatku su modeli poput DALL-E koji ja volim da koristim za generisanje ilustracija.
Od "klasičnih" primena veštačke inteligencije, svakako su mi omiljeni sistemi za preporuku muzike koju već skoro 20 godina slušam na internet platformi koja je i sama sad već klasika.
Što se tiče samog razvoja, kao neko ko se primarno bavi računarskim vidom, ja sam krenuo od C++ i OpenCV-a, prešao na Python pre nešto više od deset godina, najpre koristeći Caffe, pa TensorFlow, a u poslednje vreme uglavnom koristim Pytorch.
Nažalost, nemam više mnogo vremena da se bavim kodiranjem, ali mlađe kolege uveliko koriste chatbotove za inspiraciju i uklanjanje grešaka u kodu. Što se mene tiče, nadam se da ću ove godine, u saradnji sa studentima, razviti prvi chat bot koji bi trebalo da olakša studentima prelazak gradiva na jednom novom predmetu. To nije uopšte teško generalno, ali želimo da ga sami razvijemo oslanjajući se na tehnologije otvorenog koda i lokalno hostujemo, pa će taj deo biti malo zahtevniji.
eKapija: U kojoj oblasti ne želite da vidite primenu i razvoj AI i zašto?
- Ne bih to definisao na nivou oblasti, već određenih primena, kako je to definisano u AI zakonu EU, kada se govori o zabranjenim AI sistemima.
To su npr. sistemi koji manipulišu ljudskim odlukama i koriste njihove slabosti, sistemi koji ocenjuju i klasifikuju ljude na bazi njihovog ponašanja i osobina ličnosti, kao i sistemi koji procenjuju rizik da će neka osoba počiniti neko krivično delo u budućnosti. Tu su i sistemi masovnog nadzora na javnim mestima, osim kada su u pitanju zaista specifične situacije. Čini mi se da ne treba objašnjavati zašto.
AI tehnologije imaju ogroman potencijal za unapređenje različitih sektora društva pod uslovom da ih koristimo odgovorno i etički. Srbija je usvojila Etičke smernice za razvoj, primenu i upotrebu pouzdane i odgovorne veštačke inteligencije već u martu 2023. godine, ali nisu obavezujuće. Nadam se donošenju zakona o VI do kraja sledeće godine.
eKapija: Jasne su koristi AI, ali sve je jasnije i da AI sistemi, poput ChatGPT-ja, nisu tako nepristrasni i objektivni kakvima ih tvorci žele predstaviti. Algoritmi na društvenim mrežama već sada diktiraju sadržaj u skladu sa vrednosnim i političkim opredeljenjima vlasnika, dok sa druge strane imamo tendencije prilagođavanja sadržaja na internetu vrednostima, uverenjima i potrebama korisnika. Šta vas kao korisnika više plaši - prisustvo cenzora koji određuje koje informacije ćemo dobijati, što nam je donekle poznato, ili novi princip "svako živi u svom svetu"? Kakve su njegove posledice na društvo, da li će uništiti empatiju, komunikaciju, želju da se upozna i razume drugi i drugačiji?
- Rekao bih da su to samo dva aspekta iste medalje, tj. "sistema koji manipulišu ljudskim odlukama" kako sam ih u prethodnom odgovoru nazvao i isto me plaše. Ono što tamo nisam rekao je, da je, nažalost, ta primena odavno poznata, koristila se i koristi se. Ono što je Kembridž analitika radila je po meni nešto najgore što je moglo da se uradi sa naprednim algoritmima tog doba.
Nisam sociolog, niti psiholog, ali mi se čini da kada svako konzumira samo informacije koje potvrđuju njegove stavove, to verovatno smanjuje empatiju i volju za razumevanjem drugih perspektiva. Rešenje za ove izazove može da se pronađe, pre svega u regulativi, a zatim i u transparentnosti algoritama i podizanju medijske pismenosti među korisnicima kako bi bili svesni načina na koji se informacije plasiraju. Takođe, promocija kritičkog mišljenja i aktivno podsticanje dijaloga među različitim grupama može da doprinese boljoj društvenoj koheziji, jer AI sistemi moraju da budu dizajnirani i korišćeni tako da povećaju razumevanje među ljudima, a ne da ga dodatno smanjuju.
Marija Dedić
Pogledajte kompletan sadržaj tematskog biltena
"Digitalna transformacija - Prozor u svijet bez granica"